ЗАВРШЕН 4. МЕДИТЕРАНСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ НА МАЛТИ
Игра ватре и воде
Најспектакуларнија завршница смотре до сада одиграла се у огромном базену филмских студија: учесници на сцени су били мокри, али и угрејани од ватрених пламенова који су наизменично са млазевима из фонтана дочаравали могућности домаћина да сниме најзахтевније холивудске спектакле. Посебан доживљај је био екран од воде на коме су се исцртавале сцене из филмова, али и дронови који су на небу цртали назив фестивала и његов лого
Уз ватромет, раскошну водену позорницу инспирисану митском Атлантидом, наступе светских музичких звезда и духовите опаске британског комичара Џека Вајтхола, доделу награда, завршено је четврто издање Медитеранског филмског фестивала на Малти. Свечаности у чувеним Малта Филм Студијима присуствовало је преко хиљаду званица, а у спектаклу који је спојио филм, музику и сценске ефекте, са много ватре, воде, светла, дронова чудесних могућности, вина и сирева на столовима, додељене су награде Златна пчела најбољим остварењима и ауторима овогодишњег фестивала.
Фестивал, који за само четири године прераста у једно од најзначајнијих филмских окупљања у медитеранском региону, ове године представио је више од тридесет остварења кроз неколико такмичарских програма, уз богат индустријски сегмент који је на Малту довео бројне продуценте и раднике из важнијих области филмског посла.
Церемонија затварања одржана је на монументалним воденим резервоарима Малта Филм Студија, претвореним у сцену дугу стотину метара са пројекционим екраном од воде широким шездесет метара и фонтанама чији су млазеви и водоскоци досезали висину од тридесет метара. Чувена британска певачица Лиона Луис извела је своје хитове „Bleeding Love“ и „Run“, док је прослављени малтешки тенор Џозеф Калеја отпевао чувену шансону „Химна љубави“ од Едит Пјаф. Публику је одушевила и малтешка евровизијска звезда Дестини, а завршницу вечери обележио је ватромет изнад филмских студија.
Комесар има двојника
Домаћин вечери био је Џек Вајтхол, који је својим препознатљивим британским хумором забављао публику током читаве церемоније. У једном од духовитијих тренутака испричао је како је, када је добио позив да води манифестацију, помислио да је реч о додели Оскара, али да му није било јасно зашто се он додељује на Малти? Доста је подругљивих опаски на рачун Златних глобуса и Оскара имао Вајтхол, један од најпознатијих британских стенд-ап комичара и глумаца. Наравно да би подигао важност Златних пчела. Цело вече је протекло некако у славу Јохана Грека, малтешког филмског комесара који је осмислио овакве гала церемоније на крају фестивала као мамац за подједнако раскошне филмске идеје светских продуцената и понудио им Малту за снимање својих скупих филмова.
Џек је у једном тренутку чак публици у поверењеу открио име новог глумца који ће тумачити Џемса Бонда. Упућивао је ка тој особи камеру која је на два велика платна преносила дешавања са позорнице и коначно камера се зауставила на “новом тајном агенту 007 – Јохану Греку”! Публика се слатко насмејала и аплаудирала овој шали после које је Грек са бине случајно упао у воду. Док је већи део гостију био збуњен, иза сцене је истрчавао нови, прави Јохан Грек. Испоставило се да је у води био његов двојник. Како, шта… нисмо добили објашњење.
Најпрестижније признање фестивала, Златна пчела за најбољи филм главног такмичарског програма, припало је остварењу „Кристоферови“ редитеља Стивена Содерберга. Жири, којим је председавао португалски глумац Жоаким де Алмеида, једногласно је одлучио да награди филм који је, како је наведено у образложењу, изузетно остварење на свим нивоима, уз посебно признање врхунским глумачким креацијама сер Ијана Мекелена и Мајкеле Коел.
Содербергов филм освојио је и награду за најбољи сценарио, коју је добио Ед Соломон. Жири је оценио да је Ед написао бритку, духовиту и емотивну сатиру, засновану на односу славног уметника и његове нове асистенткиње, која ни у једном тренутку не потцењује интелигенцију гледалаца.
Награда за најбољу глумачку интерпретацију припала је Хејли Бенет за улогу Катарине Хилбери у филму „Ноћ и дан Вирџиније Вулф“. У образложењу је наведено да је реч о изузетно свежој и модерној интерпретацији младе жене која се у едвардијанском Лондону бори против патријархалних друштвених норми, дајући филму посебну животност и енергију. Признање за најбољу оригиналну музику освојио је Дени Елфман за филм „Жица мртвог човека“ Гаса ван Санта. Жири је истакао да је Елфман успео да оживи атмосферу криминалистичких филмова седамдесетих година прошлог века, вешто спајајући оригиналну музику са популарним хитовима тог времена.
Великани и иконе
Посебно признање жири је доделио филму „Тренутак“ редитеља Ејдана Замирија, са поп звездом Чарли Екс-Си-Екс у главној улози, оценивши га као изузетно забавно и оригинално остварење које се поиграва филмским жанровима и доноси несвакидашњи портрет савремене музичке звезде. Публика главног такмичарског програма највише гласова дала је аустралијском филму „Ратна звер“ Каје Роуч-Тарнера, необичној комбинацији ратног филма и трилера о нападима ајкула на војнике током Другог светског рата.
У Медитеранском такмичарском програму за најбољи филм проглашена је француско-тунижанска драма „Шапатом“ редитељке Лејле Бузид, док је Специјална награда жирија припала глумици Еји Бутера за улогу у истом филму. У програму Маре Нострум, посвећеном филмовима који истражују однос човека и природе, награду публике освојио је британски документарни филм „Све реке носе своје приче до мора“ редитељке Џини Финлеј.
Фестивал је и ове године одао признање великанима светске филмске индустрије. Награду за животно дело примио је британски продуцент Енди Харис, творац серија и филмова попут „Круне“, „Краљице“, „Породице Ројл“ и „Хладних стопала“. Признање Филмска икона уручено је легендарном Џону Клизу, чије су улоге у „Монти Пајтону“ и серији „Фалични пансион“ обележиле историју британске комедије. Награду за звезду у успону добила је глумица и певачица Доув Камерон, док је признање Предузетник у филму уручено малтешком филмском продуценту и студијском ветерану Винсенту Пачеу.
О наградама главног програма одлучивао је међународни жири који су чинили португалски глумац Жоаким де Алмеида, затим Кол Нидам – оснивач дигиталне филмске Библије зване ИМДб, продуценткиња Ђина Марш, редитељ Џејмс Нан, продуцент Мајк Гудриџ и позната малтешка филмска стилисткиња Марсела Ђеновезе. Жири Медитеранског програма чинили су редитељ Енди Тенант, директор фестивала и публицитета Марек Пју и награђивани директор глумачких подела Тео Парк.
Серија о опсади Малте
Вишеструко награђивани британски сценариста Стивен Полиакоф, добитник награда БАФТА и Еми, враћа се великим телевизијским продукцијама новом међународном серијом „Ред“, која је званично представљена на овогодишњој церемонији доделе награда. Пројекат је представио малтешки филмски комесар Јохан Грек. Серија је заснована на хваљеном роману малтешког писца Питера Портелија и замишљена је као осмоделни политички трилер чија се радња одвија у месецима који су претходили Великој опсади Малте 1565. gодине од стране Турака, као и током самих историјских догађаја. У позадини једног од најзначајнијих сукоба у европској историји развија се прича о борби за власт, шпијунажи, вери и опстанку, у свету у којем се сукобљавају ривалске фракције, тајни планови и крхки политички савези.
Серија ће бити снимана на Малти, која ће представљати главну продукциону базу пројекта. Пројекат се тренутно налази у фази развоја, а почетак снимања планиран је за 2027. годину. „Ред“ представља Стивенов повратак великим телевизијским драмама и спаја епску историјску причу међународног домета са интимним, психолошки нијансираним портретима ликова, по којима је овај аутор препознатљив током читаве своје каријере.
Говорећи о новом пројекту, Стивен Полиакоф је рекао да је „Ред“ прича о изузетном судару политике, вере, амбиције и борбе за опстанак у тренутку када је судбина читавих држава висила о концу: ”То је прича о људима који се суочавају са огромним притисцима и готово немогућим изборима, смештена у једно од најдраматичнијих раздобља историје”.
Стивен Полиакоф је добитник бројних награда БАФТА, Златног глобуса, Еми и Пибоди, а одликован је и титулом Командира Реда Британске империје. Током каријере стекао је потпуну ауторску контролу над својим пројектима, потписујући сценарио, режију, избор глумаца, монтажу и музику, док се његова дела одликују сложеним ликовима, психолошком дубином и препознатљивим начином приповедања.
Џек Вајтхол, сјајни водитељ програма
Мало је водитеља који успеју да буду истовремено духовити, елегантни и довољно безобразни да се нашале на рачун свих присутних, а да им то нико не замери. Управо такав утисак на овогодишњој завршној церемонији Медитеранског филмског фестивала оставио је британски комичар, глумац и телевизијски водитељ Џек Вајтхол. Рођен 1988. године у Лондону, Вајтхол је током последњих петнаестак година израстао у једно од најпрепознатљивијих лица британске забавне индустрије. Каријеру је започео као стенд-ап комичар, а већ са двадесетак година привукао је пажњу на фестивалу у Единбургу, најважнијој британској смотри комедије. Убрзо су уследиле телевизијске улоге у популарним серијама „Свеже месо“ и „Лоше васпитање“, чији је био и један од аутора, док га је широка међународна публика упознала кроз Нетфликсов серијал „Путовања са мојим оцем“, у којем заједно са оцем Мајклом обилази свет и непрестано један другог доводе у комичне ситуације.
Иако га медији често представљају као једног од најпознатијих британских комичара своје генерације, сам Вајтхол најчешће гради хумор управо на рачун сопственог порекла. Одрастао је у привилегованом лондонском окружењу, школовао се у елитним школама, а његов отац био је познати агент и продуцент. Управо је „размажени дечко из бољег дела града“ постао један од његових заштитних комичарских ликова. Његов хумор ретко је заједљив или злонамеран; много чешће се заснива на самоиронији, апсурду и спремности да се наруга свему што делује превише важно. А у свету филмских фестивала, где су гламур и сујета често подједнако присутни као и уметност, таква врста хумора показала се као пун погодак.
Додељивачи Британских комедијашких награда неколико пута су га прогласили „Краљем комедије“, што довољно говори о његовој популарности код публике. На Малту је стигао у друштву супруге, аустралијске манекенке Рокси Хорнер. Њих двоје упознали су се почетком 2020. године током Вајтхолове турнеје по тој земљи. Веза је започела непосредно пред пандемију, током које су се заједно нашли у изолацији, што је, како су касније причали, убрзало њихов однос. Данас имају ћерку Елси, а венчали су се ове године у Енглеској.
Доув Камерон, звезда у успону
Једно од најупечатљивијих лица завршне вечери Медитеранског филмског фестивала била је америчка глумица и певачица Доув Камерон, којој је уручена награда „Звезда у успону“, намењена младим уметницима за изузетан допринос савременом филму и телевизији. Иако има тек тридесет година, Камерон иза себе већ има каријеру каквом се многе старије колегинице тешко могу похвалити. Широкој публици постала је позната захваљујући Дизнијевој серији „Лив и Меди“, у којој је играла обе главне јунакиње, близнакиње различитих карактера. Убрзо је уследио огроман успех филмског серијала „Наследници“. Паралелно са глумачком каријером развијала је и музичку, а сингл „Бојфренд“ постао је глобални хит доневши јој МТВ награду за најбољег новог извођача.
На Малти се појавила у друштву вереника, италијанског певача Дамијана Давида, некадашњег вође и певача групе “Манескин”, победника Песме Евровизије 2021. Њихова веза једна је од најпраћенијих у свету забаве. Упознали су се још 2022. на додели МТВ награда, али су се зближили тек годину дана касније, када су обоје окончали претходне везе. Своју романсу дуго су чували далеко од очију јавности, да би почетком 2024. први пут стали заједно пред камере, а почетком ове године објавили и веридбу. Њихово појављивање на Малти привукло је велику пажњу фотографа и публике, па су били међу најтраженијим гостима на црвеном тепиху.
Џон Клиз, филмска икона
Међу добитницима посебних признања на Медитеранском филмском фестивалу посебно место заузео је Џон Клиз, којем је уручена награда Филмска икона за изузетан допринос светској комедији. Мало је глумаца чији су ликови оставили тако дубок траг у популарној култури као што су јунаци серија “Монти Пајтон” или “Фалични пансион” које је осмислио и креирао Клиз са својим сарадницима. Током више од шест деценија дуге каријере постао је синоним за интелигентан, апсурдан и провокативан британски хумор. Његов утицај далеко превазилази границе телевизије и филма, а многи га сматрају једним од најважнијих комичара друге половине 20. века.
Иако је напунио 86 година, Клиз ни данас не показује намеру да се повуче из јавног живота. Последњих година највећи део енергије посветио је позоришној адаптацији легендарне серије „Фалични пансион“, коју је заједно са некадашњом супругом и коауторком Кони Бут прилагодио за сцену. Представа је доживела велики успех у лондонском Вест Енду, а због одличног пријема публике Клиз је најавио и нову позоришну верзију засновану на другим епизодама серије.
Поред тога, наставио је да наступа пред публиком широм света. Током 2025. године снимљен је и документарни филм „Џон Клиз се пакује” који прати његову европску турнеју кроз 16 градова и 23 наступа. Филм приказује Клиза иза кулиса, у годинама када већина његових вршњака одавно ужива у пензији, док он и даље путује, наступа и са препознатљивом дозом ироније коментарише сопствено старење.
Последњих година Клиз често привлачи пажњу и својим бритким коментарима о друштвеним променама, политичкој коректности и савременој култури. Његови ставови неретко изазивају полемике, али он и даље инсистира да је основни задатак комедије да преиспитује ауторитете, стереотипе и друштвене табуе.
Џон Клиз већ неколико година отворено говори о проблемима са покретљивошћу. Има уграђена два вештачка кука, једно вештачко колено, носи пејсмејкер, слабије чује на једно уво и често се креће уз помоћ штапа. И сам се небројено пута нашалио на рачун свог здравственог стања, говорећи да је постао “ходајући резервни део”.
Један од најупечатљивијих тренутака вечери био је долазак Џона Клиза на сцену. Легендарни комичар до микрофона је стигао у електричној столици за кретање, што је због дугог прилаза позорници потрајало готово минут и изазвало потпуну тишину међу публиком. Потом је устао, ослонио се на штап и, у свом препознатљивом стилу, одржао духовит говор у којем се нашалио на рачун сопствене каријере и година. На исти начин, уз помоћ штапа, напустио је позорницу, остављајући утисак да га године успоравају, али нимало не умањују његову духовитост и харизму.
Свечаност у базену
Један од главних протагониста овогодишње завршне свечаности није био ни филм ни глумци, већ сама локација. Церемонија доделе награда први пут је одржана у плићем од два чувена спољашња базена Малта Филм Студија, јединственом филмском простору који више од шест деценија представља заштитни знак малтешке кинематографије. Изграђен 1964. године, овај базен сматра се првим такозваним „хоризонтским базеном“ на свету – пројектован је тако да се, када је испуњен морском водом до самог врха, његова површина оптички стапа са хоризонтом Средоземног мора, остављајући утисак да се бродови и глумци налазе усред отвореног мора. Плићи базен дугачак је око 122, а широк 91 метар, док је дубок свега 1,8 метара, са нешто дубљим централним делом.
Управо због тога идеалан је за снимање сцена на површини мора, симулацију олуја и велике специјалне ефекте, без ризика које носи снимање на отвореном мору. Током деценија у њему су снимане сцене за неке од најпознатијих светских филмова, међу којима су „Орка“, „Попај“, „Бела олуја“, „Острво кољача“, „Капетан Филипс“, „Троја“, „Гладијатор“, филмови о Астериксу и Обеликсу, као и бројне телевизијске серије и рекламе. Захваљујући посебном систему преливања воде преко ивице базена, камера добија илузију бескрајног морског пространства, због чега су малтешки базени деценијама међу најтраженијим локацијама за снимање поморских сцена у свету. За потребе овогодишње церемоније базен је претворен у спектакуларну позорницу инспирисану Атлантидом. На њему је подигнута бина дуга готово сто метара, док је изнад воде постављен пројекциони екран широк 60 метара, начињен од воденог застора и окружен фонтанама које су досезале висину од тридесетак метара. Публика је седела на трибинама уз саму ивицу базена, па је читав простор више подсећао на филмски сет него на место на којем се додељују награде – што је, уосталом, и био циљ организатора.
Пише Срђан ЈОКАНОВИЋ
Фотографије: МФФ