SANTJAGO, ČILE
Menjaće Pinočeov ustav

Čileanci su na referendumu, održanom 25. oktobra, odlučili da se menja Ustav donet pre četrdeset godina, u vreme vladavine generala-diktatora Augusta Pinočea (vladao državom od 1973. do 1990.) i tu svoju odluku proslavili masovnim izlaskom na ulice glavnog grada Santjaga. Za novi Ustav izjasnilo se više od 78 odsto Čileanaca izašlih na plebiscit, dok je skoro 22 odsto bilo protiv ustavnih promena.

Čileanci su se izjašnjavali i o tome ko treba da sroči novi Ustav: mešovita Skupština, koju čine poslanici i građani, ili Skupština građana od 155 članova, koja je sastavljena od jednakog broja muškaraca i žena, što znači da nijedan aktuelni zakonopisac ne može biti uključen u proces pisanja najvišeg pravnog akta države. U oba slučaja predviđena je i kvota za predstavnike autohtonih zajednica. Kada je reč o ovom pitanju, 79 odsto građana izjasnilo se za drugu varijantu. Političke i društvene grupe imaju dva meseca da nominuju kandidate za Ustavotvornu skupštinu, koja bi trebalo da bude izabrana u aprilu 2021, a o predlogu novog Ustava građani bi trebalo da se izjasne na referendumu, sredinom 2022. godine.

U obraćanju naciji, pošto je rezultat referenduma, iako preliminiran, bio sasvim jasan, predsednik Čilea Sebastijan Pinjera priznao je pobedu onima koji su tražili novi Ustav, ali i upozorio da je ovaj referendum samo početak dugog procesa.

Počev od danas, svi moramo sarađivati kako bi novi Ustav bio sjajan okvir za jedinstvo, stabilnost i budućnost – rekao je predsednik.

Pinjera je pristao na održavanje referenduma nakon prošlogodišnjih protesta u zemlji. Protesti su započeli u oktobru 2019. kada je čileanska vlada najavila povećanje cene karata u gradskom prevozu za 30 pezosa (oko 35 dinara). Tada je u sukobima između demonstranata i policije život izgubilo više od trideset ljudi, a nekoliko hiljada povređeno.

Zahtevi demonstranata uključivali su i reforme u privatizovanim sektorima obrazovanja, zdravstva i penzionog sistema, što se na kraju sublimiralo u zahtev za promenu Ustava iz doba Pinočeove vladavine. Referendum je trebalo da se održi u aprilu, ali zbog pandemije je odložen za kraj oktobra.

Ustav iz 1980. koji je još na snazi, u načelu je napisao Pinočeov savetnik Haime Guzman, i u njemu promovisao neoliberalnu filozofiju Čikago bojza, grupe konzervativnih intelektualaca, koji su ekonomiju studirali u Sjedinjenim Američkim Državama i kojima je mentor bio Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. Fridman je, između ostalog, zagovarao minimalnu intervenciju države u ekonomiji i privatnu kontrolu javnih usluga, tako da je sada, na primer, i vodosnabdevanje građana u rukama privatnih kompanija. Sve u svemu, posledice ovakvog Ustava su neadekvatno javno obrazovanje i zdravstvo, visoki životni troškovi, male penzije i prezaduženost građana.

Napisan i usvojen tokom diktature, u kojoj su carovali politička ubistva, tortura i progon, Ustav iz 1980. za mnoge je kompromitovan od momenta kada je stupio na snagu.

Došli smo do ove faze, jer je zemlja u krizi. Nije samo da je Ustav nelegitiman, već ne prati stvarnost u kojoj živimo – kaže Marija Kristina Eskudero, politikolog sa Univerziteta „Čile“. – Društveni nemiri prošle godine mogli su da se završe veoma loše, državnim udarom ili kolapsom Vlade. Veliki je podvig što smo pronašli institucionalni način da rešimo ovaj problem.

Međutim, oni koji su bili protiv promene Ustava, upozoravali su da bi dvogodišnja procedura mogla da postane period neizvesnosti, da naruši javni život i ugrozi ekonomsku stabilnost Čilea.

Ne sme se zaboraviti da je neoliberalni Ustav Čileu doneo znatan ekonomski procvat i omogućio pojavu nove srednje klase. Paradoks je u tome što su, u velikoj meri, upravo ti ljudi sada nezadovoljni i izlaze na ulice – kaže politikolog Gabrijel Negreto, profesor na Papinskom katoličkom univerzitetu u Čileu, bivši savetnik u Ujedinjenim nacijama. – Mnogi Čileanci se osećaju eksploatisano. Neki rade i po sedam dana nedeljno, ali su primetili da zauzvrat od države dobijaju jako malo. Država, dakle, i demokratske vlade nakon Pinočea, propustile su da sprovedu dalekosežne reforme.

Zagovornici novog Ustava sada žele da kroz ovaj pravni akt ojačaju socijalnu ulogu države, zacrtaju osnovna prava – na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, na vodu za piće, kao i priznanje autohtonih naroda.