Вештачка интелигенција (ВИ) све се више развија за анализу неуронских сигнала, моделовање понашања и предвиђање образаца доношења одлука. То означава парадигмални помак – од једноставне обраде података ка системима који могу да тумаче и остварују интеракцију са људском когницијом. На конференцији Kaspersky HORIZONS, годишњој водећој европској конференцији компаније Kaspersky посвећеној будућности сајбер безбедности, одржаној ове године у Риму, 19. маја, једна од тема је било и разматрање шта еволуција вештачке интелигенције значи за менталну приватност и когнитивну аутономију.
Иако тренутни ВИ системи не могу директно да читају нити прецизно декодирају људске мисли, они поседују способности које могу утицати на понашање и обликовати одлуке путем система препорука, персонализације и контроле информација великих размера. У том смислу, реч је о стварном и растућем сајбер-безбедносном и социо-техничком ризику, иако екстремнији сценарији за сада остају у домену спекулација.
Kaspersky GReAT предвиђа да ће следећа четири нова безбедносна ризика постајати све израженија како системи когнитивне вештачке интелигенције буду напредовали:
Социјални инжењеринг постаје сложенији и обмањујући
Велики језички модели (ЛЛМ-ови) већ трансформишу социјални инжењеринг у знатно софистициранију и убедљивију претњу. Нападачи сада могу креирати уверљивије имејл поруке и фишинг странице. Уз помоћ когнитивне ВИ, потенцијално могу користити друштвене платформе и велике скупове података за осмишљавање високо циљаних превара, користећи увиде у понашање и психолошко профилисање како би повећали стопу успеха. Покушаји фишинг напада такође могу бити динамички генерисани, прилагођени контексту и емоционално уверљиви, што их чини знатно теже препознатљивим.
Ово може погодити како појединце тако и организације, кроз крађу података и финансијске преваре. Најновији Глобални извештај Kaspersky Security Services показује да фишинг чини један од седам најчешће коришћених техника напада. У том контексту, фишинг може представљати ефикасну почетну тачку за улазак АПТ претњи (напредне перзистентне претње) и других софистицираних облика злонамерног софтвера усмерених ка компанијама и државним институцијама.
Пише Драгана Пешић Левић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању