Најлепша је у низу невероватно лепих планина које красе предивне пределе југозападне Србије. Златна планина је ушушкана између Златибора и Таре, као и између реке Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. Као таква проглашена је ваздушном бањом Уредбом Владе Републике Србије. Највиши врх Златара је званично Голо брдо – 1625 метара, а незванично је највиша суседна Велика Кршева – 1627 метара, кршевит врх, што му и само име каже, са кога се пружа фантастичан поглед.
Необична лепота ове планине примамила је и белоглавог супа који се угнездио на литицама Увца. Специјални резерват природе Увац окупља најдрагоценије: истоимену реку са брзим планинским притокама, три језера настала пресецањем њеног тока, још увек скривено благо пећинских система, раскошне четинарске шуме, непрегледне пашњаке, богатство и бистрину воде, ненарушену равнотежу човека и природе. Природа је овде била издашна, па су све ове лепоте право злато ове планине по којима је можда и добила име.
За кањон Увца немо ко није чуо. Са видиковца „Молитва“ на висини од 1.247 метара фантастичан је поглед на велелепно Увачко језеро са специфичним и препознатљивим меандрима. Један од несумњиво лепших видиковаца у Србији пружа огромно задовољство онима који се усуде да пешачком стазом крену кроз кршевите пределе и погледом гутају ову нестварну лепоту. И мање познати видиковци, „Савина столица“ изнад Златарског језера и „Хоџина стена“ изнад Лимске долине и Нове Вароши пружају сјајан поглед на околину и гарантују добре фотографије.
Смарагдна боја Златарског језера привлачи пецароше, кампере, викендаше, чамџије и путнике који хитају уз магистралу према мору, и на крстарење, а и на купање у кристално чистој води. На Златарском језеру застаје дах од мира и дивљине. Овде царује тишина и само се она чује…
Осим ова три позната језера, постоји још Потпећко направљено на реци Лим, као и Травничко, чисто и тиркизно плаво, настало у окну бившег рудника. Ту је и Радоињско језеро као саставни део Специјалног резервата природе „Увац“. Настало је подизањем бране недалеко од ушћа Увца у Лим.
Богата шумом и пашњацима допринела је ова планина развијању сточарства и производњи чувеног златарског сира. Такође, хељда је као житарица једно од златних дарова планине, с обзиром да успева на висинама од хиљаду метара.
Цркве брвнаре по селима, близина Пештерске висоравни, средњовековни манастири Бања, Милешева и Давидовица сведоче о животу људи овог краја кроз векове и о присуству других народа на овим просторима.
В. Миладиновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању