Упрошлом броју нашег листа, са професором Бакићем разма-трали смо лошу употребу и непознавање правих значења појмова попут фашизма или популизма, политичке левице и деснице и детаљно разматрали пробој радикал-ног и екстремног начина размишљања и деловања на десној страни политич-ког живота у појединачним европским земљама. Свака држава има своју осо-беност када је реч о радикалној десници која се негде маскира у популизам, а негде је отворено заљубљена у изворни фашизам.Актуелни талас екстремизма на грани-ци фашизма не поклапа се случајно са растом друштвене неједнакости од 1980, која је достигла ниво близак оном уочи Првог светског рата. Да би екстремни десничари били прихватљиви гласачима, они данас ретко спомињу реч фашизам, а о антисемитизму нема говора – етнич-ки расизам замењен је „прихватљивим“ културним расизмом и у многим европ-ским земљама говори се да хришћанска цивилизација никако не може да буде у складу са исламском религијом.– У западној Европи муслимани су најчешће и друге боје коже, а како је непопуларно истицати расне и биолошке разлике, прибегава се „непомирљивим културним разликама“ – објашњава нам Јово Бакић. – Још је француски екстремни десничар Жан Мари Лепен говорио да је „свако мешање раса лоше јер доводи до њиховог уништења“
Наставак прочитајте у броју 3158.