Metastaza Fašizma u Evropi

Isami smo svedoci koliko se prečesto danas upo-trebljavaju reči kao što su „fašizam“, „populizam“, „rasizam“, „ksenofobija“ i desetine drugih, a nevolja je što se one podjednako često upotrebljavaju loše, iz neznanja ili sa namerom. To dovodi do toga da se zamagljuje njihovo pravo značenje ili težina (izgovorene reči). Za lek protiv zle namere ne znamo, ali greške iz neznanja se mogu lako otkloniti čitanjem knjige Jova Bakića „Evropska krajnja desni-ca: 1945 – 2018“ koju izdavač Zoran Hamović naziva „izuzetnom studijom, analizom i sintezom“ ovog važnog društvenog i političkog fenomena savremenog sveta. Nabujali naciona-lizam, rasizam i fašizam – svakog dana nam dolaze iz nekog dela sveta i nije neobično što su desničarski pokreti pravi hit među politiko-lozima. Njima se bave i oni koji ih nikada ranije nisu proučavali. Ipak, kritičko mišljenje, oslonjeno na dubinsko znanje, uvek se izdvaja od drugih. Baš takvu knjigu su ponudili socio-log Jovo Bakić (49), profesor Beograd-skog univerziteta, i izdavačka kuća „Klio“. Knjiga „Evropska krajnja des-nica: 1945 – 2018“ je rezultat višego-dišnjeg istraživanja koje je podržalo Ministarstvo za nauku i obrazovanje Republike Srbije. Reč je o prvoj ovak-voj obimnoj studiji na srpsko-hrvat-skom govornom području, mada su retke i u svetu ovakve knjige koje ne nude samo istorijske činjenice, već i soci-ološka tumačenja uzroka i posledica nastanka i razvoja desnih političkih ideja, stranaka i praksi u Evropi.„Mada, ne u celoj Evropi“, dodaje autor i objašnjava o čemu se radi:– Knjiga ima relativno neprecizan naslov, jer sam popustio pred željom izdavača da je baš tako nazove, iako je moja ideja bila „Krajnja desnica u sta-rim evropskim oligarhijama“. Samim tim je značilo da se radi o državama zapadne Evrope, a razlog je taj što je posle Drugog svetskog rata u zemljama istočne Evrope uveden jednopartijski revolucije kada je 29. avgusta 1789. predsednik ustavotvorne skupštine tražio od poslanika da glasaju za predlog da kralj ima veto na zakone i odluke parlamenta. Oni za kraljev veto seli su desno od predseda-vajućeg, a oni protiv levo i tako su nastavili da sede.

Nastavak pročitajte u broju 3157.