Данас је и широј јавности познато да су пријатељске пробиотске бактерије прва линија одбране против све опаснијих вируса и бактерија, изазивача многих болести. О томе колики је значај цревне микробиоте за наш добар имуни систем о чему се данас прича више него икада управо због ковид пандемије, разговарамо са проф др сци Томицом Милосављевићем, интернистом гастроентерохепатологом и медицинским директором клинике “Еуромедик“.
– У нашем дигестивном тракту живи велики број микроорганизама, углавном бактерија. Кад се родимо, пролазећи кроз вагинални канал мајке стекнемо око 30-40 одсто бактерија, а после тога се током живота број врста и разноврсност микроорганизама повећава. Њихова највећа густина у нашем дигестивном тракту је у цреву, где у сваком милилитру садржаја има око 100.000 милијарди микроорганизама. Живимо читав живот са њима у обострано корисној заједници, симбиози. Кад, на пример унесемо храном целулозна влакна која су несварљива, да нема микроорганизама, избацили бисмо та влакна несварена. Бактерије их разграђују до коначних супстанци, масних киселина кратких ланаца које су потребне цреву. Да нема бактерија, не бисмо могли сами да синтетишемо довољно фактора за згрушавање крви.
Може ли се измерити однос добрих и лоших бактерија у нашем организму и како тај однос можемо контролисати?
– Још од краја 19. века знамо да постоји “цревна флора”. Данас је исправније рећи цревна микробиота, али дуго нисмо знали тачно колико и каквих бактерија имамо у цревима, јер је око 70 одсто анаеробно, што значи да расту без кисеоника па их је било скоро немогуће култивисати, како то обично чинимо са бактеријама. У последњих 20-так година молекуларна биологија и новоразвијене технике омогућавају нам да откривамо које врсте живе унутар црева и колико их тачно има. Понекад нам се чини да када почнемо да их набрајамо говоримо неки до сада непознати језик: фирмикуте, бактероидете… То су имена нових група које су идентификоване у цреву човека. Није једноставно неком анализом установити број “добрих” и “лоших” бактерија у цреву. Постоје индиректни начини процене да ли постоји “прекомерни раст бактерија у танком цреву”, тамо где их не очекујемо. Такође, постоје тестови за процену постојања преваге “добрих” над “лошим” бактеријама, али такви тестови нису широко распрострањени, нити практично употребљиви у великом броју установа. Молекуларне анализе микробиоте омогућиле су прецизну идентификацију и класификацију микроорганизама, али су и унапредиле анализу састава комплексних екосистема какав је микробиота. Анализа састава микробиоте базира се на поређењу секвенце 16С/18С рРНК добијеног из биолошког узорка (узорка столице или биопсије) и то после умножавања у реакцији цикличне полимеризације или директним секвенцирањем укупног генетског материјала.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању