По тексту и у режији Кокана Младеновића, а у продукцији Битеф театра, представа „Било једном на Бријунима“, постала је за непуне две године регионални хит. Синопсис полази од фотографије на којој је овековечен брионски сусрет „највећег сина наших народа“ и његове супруге Јованке и Ричарда Бартона са супругом Елизабетом Тејлор. Све остало, почевши од драмског заплета до разрешења, плод је домаштавања аутора представе. Поред Милана Марића, који тумачи Бартона, ту су и Бранислав Трифуновић у улози Тита, Тихана Лазовић као Елизабет Тејлор, и Сања Марковић као Јованка Броз.
Марић је, осим што је позоришно активан, врло тражен и за снимајуће пројекте. Од новијих, поред серије „Државни службеник“, само у овој години нашао се и пред камерама других надолазећих телевизијских форми и филмова: „Време смрти“, „Златни рез 42“, „Константиново раскршће“, „Звечарке“…
Ипак, упркос разноврсном опусу овог глумца многи га и даље најбоље памте као Тому Здравковића у хит серији и филму посвећеном овом популарном композитору, песнику и певачу.
Био је то повод да, након једног од многобројних извођења представе „Бријуни“ у краћем разговору с глумцем Миланом Марићем, осветлимо и други ракурс његовог драмског стваралаштва.
Играте Ричарда Бартона у представи „Било једном на Бријунима“. Шта је у целој тој митској причи о Бартоновом гостовању у Југославији вама најзанимљивије?
– На мене је најјачи утисак оставио рад на овој представи и људи с којима играм у њој. Читав процес је био и инспиратриван и узбудљив, занимљив и несвакидашњи, јер просто цела идеја за ову представу је настала од једне фотографије на којој се налазе њих четворо: Тито, Јованка, Лиз Тејлор и Ричард Батрон, а све друго је плод наших разговора, домаштавања, тако да кад помислим на процес настанка ове представе, то је, што се мене тиче – дефиниција позоришта.
Шира јавност ће вас још дуго памтити по улози Томе Здравковића, дакле још једна личност из такозваног селебрити друштва…
– Такве улоге су некако више саме долазиле мени, него што сам ја имао план да играм било коју историјску или познату личност и просто је и мени било занимљиво и изазовно кад ми је понуђена улога Томе, а и пре тога још неколицина сличних улога. То је један посебан изазов за сваког глумца – имате човека кога треба да тумачите, имате људе који већ имају неки свој став према том човеку, према његовим делима, његовом понашању и особинама, и ви као глумац добијате мало сужен простор у ком можете да маневришете са својим глумачким жељама и покушајима. Тако да, било је изазовно, али јако ми је пријало. Посебно сам поносан на улогу Томе, као и на ову представу „Било једном на Бријунима“.
Пише Немања Савић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању