Наша престоница ће у годинама које долазе бити град пешака, бициклиста, најмање аутомобилиста. Да би наш град дисао пуним плућима, да би се индустријска зона изместила из строгог центра, а у центру створила оаза зеленила, потребно је много труда и рада, много планова и много ентузијазма. Човек који верује да ће све што је на папиру нацртано бити урађено и да је сваки план остварив, главни урбаниста града Милутин Фолић, говорио је за „Илустровану Политику“. Где је тренутни фокус у развоју Београда? Град попут Београда има континуитет развоја. Не можете и не треба да у једном мандату промените цео град. Оно што може да се уради, јесте да се правилно дефинишу стратешки циљеви и правац развоја града. Ми смо пре неколико година усвојили Стратегију развоја града Београда и нови генерални план, што су два најважнија документа. Кроз њих смо одредили на који ће се начин наша престоница развијати. Прво је измештање индустријске зоне из центра града, чиме се на тим просторима омогућује изградња густо насељених стамбеноословних комплекса и на тај начин град развија унутар својих природних граница. Рационално користећи постојећу инфраструктуру, а не стихијски, као када су настајала дивља насеља без плана за које и дананас решавамо основне животне услове, попут канализације и водовода. Који су други стратешки циљеви? Спуштање Београда на реке је други циљ. Ми смо већ почели са уклањањем пруге која раздваја делове Палилуле, па ћемо и ту повезати град са реком. Трећи циљ је окретање еколошких хијерархија у саобраћају, где ће пешаци, бициклисти и јавни градски превоз имати приоритет. а ли то значи да се центар затвара за аутомобиле? Све што се планира, у граду ће бити рађено у том духу. Када се пројектује један булевар или улица, прво се мисли на пешаке, затим на бициклсите, јавни градски превоз, па тек онда на аутомобиле. То је промена коју је Европа доживела пре неколико деценија, а Београд је био ван тог новог светског тренда. Коначно смо одлучили да нам то буде приоритет и да наша престоница иде у корак са Бечом, Копенхагеном, са Љубљаном и другим градовима који се окрећу хуманизацији. сим Београда на води, шта значи спуштање на реке? Београд је готово у сваком свом делу одсечен од реке. Имамо један једини мали део који се трансформисао, а то је Бетон хала и сведоци смо колико тај део добро функционише. Простор Београда на води, некадашња складишта и пруге смо успели да очистимо и на том месту сада настаје један нови град, град који везује Београд са рекама. Највећи акценат ту стављамо на јавни простор. Прво је уређен километар риобаља, раде се саобраћајнице, дрвореди, бициклистичке стазе, паркови паралелно изградња зграда. Имамо у пругу која је још 1972. године према лану била предвиђена за измештање ако би Београд изашао на своје реке, то до данашњих дана није урађено. ре шест месеци су ту пролазили возови који су преносили опасне материје роз центар града. Успели смо то да зместимо и та траса ће бити предмет ајвеће трансформације, где ће бити еоградски линијски парк, дужине око ,5 км и површине 58 хектара. Ићи ће д Бетон хале до Панчевачког моста. акви су планови за Нови Београд, то се река тиче? Имамо парк Ушће који је оживео. ма десетак дечјих игралишта, стазе а бицикле, трим стазе. Идеја је да е тај парк у неком делу интегрише а реком. Све блокове повезујемо са еком. Индустрија се измешта на обилазнице, а оно што је у центру града е трансформише у градско ткиво и пушта на реке.
Наставак прочитајте у броју 3119.