Mineralna bogatstva Srbije – svemirski sjaj iz doline Jadra

Rudarstvo u bruto nacionalnom proizvodu učestvuje sa više od šeststo miliona evra, ali taj doprinos bi za pet-šest godina mogao da premaši dve milijarde evra. U prilog ovoj prognozi ne ide samo podatak da trenutno u Srbiji ima više od sto trideset aktivnih istražnih i preko dvesta pedeset eksploatacionih polja, već i što se po privlačenju stranih kompanija koje se ovim poslom bave naša država nalazi na četvrtom mestu u Evropi, iza Finske, Irske i Švedske

U prošlom veku kopale su i naše kompanije po dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji. Tražile uran. Nisu ga našle, a s obzirom na tehnologiju kojom su raspolagale u kubicima iskopane zemlje i stena nisu prepoznale ekskluzivu basnoslovne vrednosti. Dakle, nije kako je rečeno, već kako je suđeno. A suđeno je, da slava otkrića novog minerala pripadne multinacionalnoj korporaciji „Rio Tinto“, jednoj od najvećih rudarskih kompanija sveta. Njihovi stručnjaci su u loznički atar došli početkom ovog veka, a materijal iz rudnika slali su u London gde je kanadski tim stručnjaka utvrđivao njegov hemijski sastav i strukturu. Utvrdili su da je po hemijskom sastavu to hidroksid-natrijum-litijum-borosilikat, a kad su ovu formulu ukucali na Internet izašlo je da je reč o hemijskom sastavu veoma sličnom izmišljenom kriptonitu, magičnom kristalu zelenog sjaja pred kojim Supermen gubi svoje magične moći.

Tri godine kasnije, kriptonit sa Jadra svetska nauka je priznala kao novi mineral – jadarit – koga više nigde na svetu nema osim u dubinama doline oko reke Jadar. I, za razliku od kriptonita, jadarit ne sadrži fluor i nije zelene boje, ali postaje fluorescentan kad se nađe pod ultraljubičastim zracima

– Jadarit i dalje izaziva veliku pažnju naučnika. Nalazište u Srbiji bi moglo da snabdeva veći deo sveta litijumom i bornom kiselinom – kaže Marni Finlejson, generalna direktorka kompanije „Rio Tito Minerals“, jedna od učesnica na Osmoj međunarodnoj konferenciji o mineralnim resursima u Srbiji, koja je, u novembru, održana u Beogradu.

Oba sastojka jadarita, litijum i borati, igraju važnu ulogu u ekonomičnijem korišćenju energije u budućnosti. Najlakši metal na svetu litijum se, između ostalog, koristi u proizvodnji baterija za hibridna i električna vozila. Borati u sastavu jadarita se koriste u proizvodnji stakla otpornog na toplotu, optičkih vlakana, vetroturbina, keramike, đubriva, ali i za proizvodnju ekrana za televizore, računare i pametne telefone. Procenjuje se da vrednost nalazišta kod Loznice, koje se smatra jednim od najvećih ležišta litijuma na svetu, iznosi oko deset milijardi dolara.

– Mi smo do sada u istraživanja uložili sto miliona dolara – kaže Finlejson. – Projekat „Jadar“ je dugoročan i „Rio Tinto“ želi da ga realizuje tako da bude ponosan na njega. Projekat „Jadar“ je trenutno u fazi izrade Studije prethodne opravdanosti. Potrebne su značajne investicije da se nastave tehničke analize da se dizajnira rudnik i tehnološka postrojenja kako bi se obezbedio prelazak sa Studije prethodne opravdanosti na Studiju opravdanosti projekta, a potom i na fazu izgradnje rudnika i proizvodnju. Inače, put od istraživanja do eksploatacije dug je bar deset-petnaest godina, a najčešće oko dve decenije. Pod uslovom da istraživanja pokažu da je eksploatacija ekonomski isplativa i da firme u Srbiji, kako se čulo na beogradskoj konferenciji, uspeju da savladaju 127 zakona i uredbi koji regulišu ovu oblast. Istraživanja su skupa rabota, za koju naša država još nema novca, pa ih zato najvećim delom obavljaju strane kompanije, odnosno njihove kompanije ćerke registrovane u Srbiji. Opet, od tih istraživanja koristi ima i država i lokalna zajednica.

Šta krije Pekijevo brdo?

Bliže eksploataciji od jadarita jeste nalazište rude bakra „Čukaru Peki“ (čukaru znači brdo, a Peki je ime njegovog nekadašnjeg vlasnika), šest kilometara južno od Bora, koje je otkriveno 2012, posle dvanaest godina istraživanja. Vlasnici istraživačke licence su kanadska kompanija „Nevsum“ i američka „Friport MekMoran“, a projekat pod nazivom „Timok“ realizuje domaća „Rakita eksplorejšn“. Stručni tim ove kompanije je i otkrio nalazište i za to 2016. godine dobio nagradu na konferenciji Kanadske asocijacije za rudarstvo i razvojna istraživanja. Danas je Projekat „Timok“, najveći projekat istraživanja nalazišta i eksploatacije bakra i zlata na svetu.

– Od 2012. godine iskopali smo 220.000 kubnih metara materijala i u iskopavanja uložili više od šezdeset miliona dolara. Ukupna ulaganja u ležište do 2020. iznosiće 550 miliona dolara, a do kraja eksploatacije rudnika očekujemo ulaganja od još 457 miliona dolara. U planu je da se zaposli šeststo ljudi i još trista za podizvođačke radove. U budžet Srbije i Bora kroz poreze i rentu biće uplaćeno 450 miliona dolara. Plus, svake godine na operativne troškove potrošimo više od sto miliona dolara. Sve ovo Projekat „Timok“ čini najvećom grinfild investicijom u Srbiji – kaže Veljko Ćulafić, projekt menadžer u kompaniji „Rakita eksplorejšn“ i ističe: – Naša želja je da udeo rudarstva u bruto domaćem proizvodu dostigne pet odsto.

Trenutno, rudarstvo čini oko 1,5 odsto društvenog bruto proizvoda, što je, s obzirom na očekivanja da će ove godine srpski BDP premašiti 42 milijarde evra, više od šeststo miliona evra. Taj udeo, i to ubrzo, mogao bi da prebaci dve milijarde evra. Nalazište „Čukaru Peki“ ima dve zone, gornju i donju. Izgradnja postrojenja za preradu rude i puštanje u rad iz gornje zone očekuje se najkasnije 2022. godine. Period eksploatacije procenjen je na dvanaest do petnaest godina. Paralelno s tim, nastavlja se istraživanje donje zone koja je nižeg sadržaja rude, ali većeg obima. U zavisnosti od rezultata istraživanja, početni radovi mogu da se očekuju tek za petnaest do dvadeset godina. Po ranijim studijama, na „Čukaru Peki“ prosečan sadržaj bakra po toni rude je 2,6 odsto, a zlata 1,9 gram, mnogo više nego što je to slučaj sa rudama koje kopa Rudarsko-topioničarski basen „Bor“. U gornjoj zoni ležišta utvrđene su rezerve od blizu 200 hiljada tona bakra i gotovo 70 tona zlata.

Nastavak pročitajte u broju 3123.