Рударство у бруто националном производу учествује са више од шестсто милиона евра, али тај допринос би за пет-шест година могао да премаши две милијарде евра. У прилог овој прогнози не иде само податак да тренутно у Србији има више од сто тридесет активних истражних и преко двеста педесет експлоатационих поља, већ и што се по привлачењу страних компанија које се овим послом баве наша држава налази на четвртом месту у Европи, иза Финске, Ирске и Шведске
У прошлом веку копале су и наше компаније по долини реке Јадар у западној Србији. Тражиле уран. Нису га нашле, а с обзиром на технологију којом су располагале у кубицима ископане земље и стена нису препознале ексклузиву баснословне вредности. Дакле, није како је речено, већ како је суђено. А суђено је, да слава открића новог минерала припадне мултинационалној корпорацији „Рио Тинто“, једној од највећих рударских компанија света. Њихови стручњаци су у лознички атар дошли почетком овог века, а материјал из рудника слали су у Лондон где је канадски тим стручњака утврђивао његов хемијски састав и структуру. Утврдили су да је по хемијском саставу то хидроксид-натријум-литијум-боросиликат, а кад су ову формулу укуцали на Интернет изашло је да је реч о хемијском саставу веома сличном измишљеном криптониту, магичном кристалу зеленог сјаја пред којим Супермен губи своје магичне моћи.
Три године касније, криптонит са Јадра светска наука је признала као нови минерал – јадарит – кога више нигде на свету нема осим у дубинама долине око реке Јадар. И, за разлику од криптонита, јадарит не садржи флуор и није зелене боје, али постаје флуоресцентан кад се нађе под ултраљубичастим зрацима
– Јадарит и даље изазива велику пажњу научника. Налазиште у Србији би могло да снабдева већи део света литијумом и борном киселином – каже Марни Финлејсон, генерална директорка компаније „Рио Тито Минералс“, једна од учесница на Осмој међународној конференцији о минералним ресурсима у Србији, која је, у новембру, одржана у Београду.
Оба састојка јадарита, литијум и борати, играју важну улогу у економичнијем коришћењу енергије у будућности. Најлакши метал на свету литијум се, између осталог, користи у производњи батерија за хибридна и електрична возила. Борати у саставу јадарита се користе у производњи стакла отпорног на топлоту, оптичких влакана, ветротурбина, керамике, ђубрива, али и за производњу екрана за телевизоре, рачунаре и паметне телефоне. Процењује се да вредност налазишта код Лознице, које се сматра једним од највећих лежишта литијума на свету, износи око десет милијарди долара.
– Ми смо до сада у истраживања уложили сто милиона долара – каже Финлејсон. – Пројекат „Јадар“ је дугорочан и „Рио Тинто“ жели да га реализује тако да буде поносан на њега. Пројекат „Јадар“ је тренутно у фази израде Студије претходне оправданости. Потребне су значајне инвестиције да се наставе техничке анализе да се дизајнира рудник и технолошка постројења како би се обезбедио прелазак са Студије претходне оправданости на Студију оправданости пројекта, а потом и на фазу изградње рудника и производњу. Иначе, пут од истраживања до експлоатације дуг је бар десет-петнаест година, а најчешће око две деценије. Под условом да истраживања покажу да је експлоатација економски исплатива и да фирме у Србији, како се чуло на београдској конференцији, успеју да савладају 127 закона и уредби који регулишу ову област. Истраживања су скупа работа, за коју наша држава још нема новца, па их зато највећим делом обављају стране компаније, односно њихове компаније ћерке регистроване у Србији. Опет, од тих истраживања користи има и држава и локална заједница.
Шта крије Пекијево брдо?
Ближе експлоатацији од јадарита јесте налазиште руде бакра „Чукару Пеки“ (чукару значи брдо, а Пеки је име његовог некадашњег власника), шест километара јужно од Бора, које је откривено 2012, после дванаест година истраживања. Власници истраживачке лиценце су канадска компанија „Невсум“ и америчка „Фрипорт МекМоран“, а пројекат под називом „Тимок“ реализује домаћа „Ракита експлорејшн“. Стручни тим ове компаније је и открио налазиште и за то 2016. године добио награду на конференцији Канадске асоцијације за рударство и развојна истраживања. Данас је Пројекат „Тимок“, највећи пројекат истраживања налазишта и експлоатације бакра и злата на свету.
– Од 2012. године ископали смо 220.000 кубних метара материјала и у ископавања уложили више од шездесет милиона долара. Укупна улагања у лежиште до 2020. износиће 550 милиона долара, а до краја експлоатације рудника очекујемо улагања од још 457 милиона долара. У плану је да се запосли шестсто људи и још триста за подизвођачке радове. У буџет Србије и Бора кроз порезе и ренту биће уплаћено 450 милиона долара. Плус, сваке године на оперативне трошкове потрошимо више од сто милиона долара. Све ово Пројекат „Тимок“ чини највећом гринфилд инвестицијом у Србији – каже Вељко Ћулафић, пројект менаџер у компанији „Ракита експлорејшн“ и истиче: – Наша жеља је да удео рударства у бруто домаћем производу достигне пет одсто.
Тренутно, рударство чини око 1,5 одсто друштвеног бруто производа, што је, с обзиром на очекивања да ће ове године српски БДП премашити 42 милијарде евра, више од шестсто милиона евра. Тај удео, и то убрзо, могао би да пребаци две милијарде евра. Налазиште „Чукару Пеки“ има две зоне, горњу и доњу. Изградња постројења за прераду руде и пуштање у рад из горње зоне очекује се најкасније 2022. године. Период експлоатације процењен је на дванаест до петнаест година. Паралелно с тим, наставља се истраживање доње зоне која је нижег садржаја руде, али већег обима. У зависности од резултата истраживања, почетни радови могу да се очекују тек за петнаест до двадесет година. По ранијим студијама, на „Чукару Пеки“ просечан садржај бакра по тони руде је 2,6 одсто, а злата 1,9 грам, много више него што је то случај са рудама које копа Рударско-топионичарски басен „Бор“. У горњој зони лежишта утврђене су резерве од близу 200 хиљада тона бакра и готово 70 тона злата.
Наставак прочитајте у броју 3123.