Успон Сједињених америчких држава у другој половини 19. века подстакнут је како природним богатствима те велике земље тако и још више предузетничким и такмичарским духом досељеника као и стимулативним законом о заштити ауторских права. Као средство и подршка у конкурентној борби јавља се маркетинг који не заобилази ни истраживаче ни научнике. Између осталих, водила се конкурентска борба у такозваном `рату струја` за превласт између Едисоновог система једносмерних струја и Теслиног система наизменичних струја. Тесла је био принуђен да брани свој систем од бруталних напада. Чинио је то на себи својствен начин: оригинално, убедљиво и креативно. Највеће оптужбе да је систем наизменичних струја опасан по живот биле су када су Едисонове присталице електричном струјом убијали животиње и за смртну пресуду осмислили електричну столицу. Тесла је са само две фотографије, са упаљеном сијалицом коју држи у руци и у лабораторији са укљученим високонапонским трансформатором који изазива муње, остварио победу.
Схвативши важност маркетинга за комерцијални успех својих изума Тесла је радио на осмишљавању презентација које би истакле њихов значај. Са презентацијом обртног магнетног поља за мотор наизменичне струје остварио је комерцијални успех. Са осталим бриљантним презентацијама Тесла није остварио комерцијални успех јер за реализацију његових изума нису постојале технолошке могућности. Тако су презентације високонапонског трансформатора за бежичну дистрибуцију електричне енергије, сијалице са јонизованим гасом и даљинским управљањем помоћу радио таласа и логичких кола донеле Тесли само општу популарност и непролазну славу.
Теслине презентације остају значајне као примери за популаризацију креативности, научних доприноса и науке уопште. Оне су трајно интересантне и корисне због чега је и доносимо подсећање које следи.
Анегдоте и легенде, интересантне и поучне приче често се везују за позната имена, знамените и успешне личности због логике да заиста њима и припадају. Чини се то и због лакшег памћења. Толеришу се могуће замене и погрешке уколико не мењају суштину. Уосталом не мора се увек бити у свему строг и доследан у свету који је, како и озбиљна наука утврђује, сав подређен вероватноћи.
Овај увод је због анегдота о Колубовом јајету од којих је аутор овог текста изабрао једну која му се чини пригодном иако неки строги истинољубци кажу да прича о усправљеном јајету не припада Колумбу. Иако можда не припада овде ће се испричати као увод за усправљено јаје које сигурно припада Николи Тесли што ће задовољити истинољупце који посете његов музеј у Београду.
Анегдота каже да је у Шпанији, поводом великих инвестиција за освајање новог света, када је опремана фрегата са три каравеле за пловидбу по немирном океану, било надметања и интрига око избора главног капетана. Кристифор је био фаворит али су противници сугерисали краљици (претпоставка је да краљица одлучује) да он, иако лукав к’о ђаво, није способан да у океанским бурама преузме кормило јер нема акробатски осећај равнотеже. Мудра краљица је дала задатак академицима да то код Кристифора провере. Академици му нису били наклоњени и казали су да на бурном океану рука на кормилу одржава равнотежу брода и зато Кристифорова рука треба да има такав осећај да може јаје поставити да стоји усправно. Кристифор је пристао на проверу уз услов да се захтев запише а провера буде сутрадан у двору пред краљицом. Академици су написали: „Колумбово јаје треба да се постави да стоји усправно а да се не пролије“. Сутрадан је захтев званично прочитан и Колумбо је ударио јајетом на краљичин сто и оставио га поломљеног да стоји усправно. Академици су негодовали а Кристифор је казао да је постављени захтев испуњен јер се јаје није пролило. `Лукав к’о ђаво` он је претходно скувао јаје те је добио потврду краљице да води фрегату. Академици су остали потиштени због непотпуно дефинисаног проблема због чега су добили непотпуно решење. Вероватно се нису сетили легенде о Александру Македонском и Гордијевом чвору.
Аутор Драгољуб Мартиновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању