Све више се у последње време прича о микробиљу, младим биљкама које расту из семена и гаје се у кућним условима а имају веома значајне нутритивне вредности. O неким основним разлозима због чега би ове младице требало укључити у свакодневну исхрану, и чак узгајати код куће, разговарали смо са Николом Драганићем, власником пољопривредног газдинства „Зелени Залогај“ који је пре две године покренуо узгој овог поврћа. Много корисних информација дала нам је и Бојана Спајић, уредница и ауторка блога „Зелени залогај“ која заједно са Николом ради на овом изазовном пројекту, и бави се истраживањима и ширењем знања о здравом коришћењу микробиља.
– О микробиљу се сада све више говори као о супер храни, управо због њиховог нутритивног састава, а уједно је то један од најважнијих разлога зашто би их требало уврстити у свакодневну исхрану. Оно обилује витамином Ц, који је можда најважније оружје за јачање имунитета. Сада, кад и даље влада епидемија короне, важно је да радимо на јачању свог имуног система, а укључивање микробиља у исхрану ће нам у томе помоћи. Такође, истраживања су показала да ове младе биљке помажу и у лечењу различитих болести или спречавању њиховог настанка (хроничних, срчаних, снижавају крвни притисак…). Осим здравствених бенефита, који су најважнији разлог за укључивање микробиља у исхрану, разлога има још. Њиховом конзумацијом учинићете исхрану разноврсном и унећете свежину у сваки оброк. На крају, поменућемо и да је микробиље по цени приступачно највећем делу популације, а при том је веома једноставно за употребу.
Које све врсте микробиља постоје и како је и где оно настало?
– Најбројнија врста микробиља је микроповрће, ту су различите врсте купуса и ротквице, броколи, рукола и друге. Као микробиље узгајају се и житарице, од којих су најпознатије кукуруз и пшеница, као и зачинско биље, међу којима се истиче босиљак. Не можемо прецизно рећи колико врста постоји, јер већина биљака које се гаје као обично поврће, житарице или зачинско биље, могу се узгајати и као микробиље. Појава микробиљака везује се за Калифорнију, с краја 80-их година прошлог века. Њихов значај први су препознали тамошњи иновативни ресторани, који су микробиље користили у декорацији. Данас, оно је препознато скоро свуда у свету као незаобилазан део исхране. У Србији, нажалост, већина људи није ни чула за микробиљке па је зато важно да што више људи чује о здравственим аспектима и доступности ових намирница.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању