МЕМОРИЈАЛНИ ПАРК НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ (3)
Министарство подржало Цркву

Пре пола године Скупштина града Београда усвојила је измене плана детаљне регулације Косанчићевог венца. Био је то услов да се на овом простору обаве грађевински радови. Тако ће, на месту срушене Народне библиотеке да настане Меморијални парк. Идејно решење је урађено 2017. године, аутор је аустријски архитекта Борис Подрека, а техничку документацију је припремио Завод за заштиту споменика културе.

Но, доста трзавица је било док се није коначно нашло решење за срамоту звану „депонија на Косанчићевом венцу”. Јер, требало је да прође више од осам деценија од варварског бомбардовања Београда и Народне библиотеке Србије, па да се коначно на овом простору неким прикладним решењем сачува сећање на тај шести април 1941.

Последњи покушај да се овде нешто изгради био је и најбучнији. Било је то 2013. године када се огласило Министарство културе Републике Србије саопштењем да подржавају иницијативу Српске православне цркве да се на Косанчићевом венцу, на месту срушене зграде Народне библиотеке, изгради библиотека Патријаршије СПЦ. Као лавина су кренуле реакције јавности.

О томе се већ неко време „шушкало”, али, како рече један од запослених у Заводу за заштиту, нико то није озбиљно узимао у обзир. Да она народна „где има дима има и ватре” није тек тако настала, било је јасно када је тадашњи председник Томислав Николић једном приликом рекао да „треба симболично вратити Народну библиотеку на то место”. И још нешто је прокоментарисао, а читачима између редова било је јасно да то јесте нека врста сигнала, односно сагласности да Црква може на темељима старе Библиотеке да зида своју.

Притисак јавности је био велики. У Министарству нико званично није хтео пред медије, али су се убрзо огласили новим саопштењем. „Разлог за овакву одлуку Министарства почива на чињеници да су услови у оквиру садашњег простора Библиотеке Српске патријаршије изразито неповољни како за чување драгоцених књижних фондова тако и за њихово коришћење и доступност јавности. У исто време, изградња Библиотеке Српске патријаршије и садржаји које ће она имати у потпуности представљају континуитет намене планираних садржаја локације као Меморијалног комплекса, намењеног сећању на трагично и неповратно уништено рукописно и штампано културно благо Србије које је највећим делом припадало СПЦ. Самим тим, то не треба да искључи обележавање места на Косанчићевом венцу на који симболично треба да се врати Народна библиотека Србије.“

 

Пише О. Радуловић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању