Становници београдског насеља Миријево недавно су поднели петицију Општини Звездара за решавање проблема Миријевског потока. Канализационе воде и отпад који случајни пролазници и сами житељи бацају, главни су узрок ширења непријатног мириса дуж Миријева, Карабурме и Роспи Ћуприје.
„Непланским ширењем насеља, нису решена многа инфраструктурна питања, тако да су инвеститори спровели канализацију у Миријевски поток. Само је питање како су добили употребну дозволу за градњу?”, каже председник Општинског одбора Народне странке Звездара, Вид Нинић.
Нинић такође наводи да је сакупљен одређен број потписа и да су грађани од Општине добили усмено обећање да ће се овај проблем решити. Становници околних зграда су дали рок од петнаест дана да реагују, међутим Нинић наводи да је то „кратак рок и да се струка састане и да се уради документација”.
Миријевски поток је природни водоток који једним делом Миријева и Карабурме протиче кроз подземни колектор, а затим свој пут завршава у Дунавском рукавцу, у близини Аде Хује.
“Ја сам се доселила у Миријево пре тридесет година и поток је тада био видљив, поред школе „Деспот Стефан Лазаревић“. Са леве и десне стране потока, Миријевци су имали баште и ту је било релативно чисто, нису бацали отпад ту где узгајају поврће, нормално”, каже једна од старијих становница овог насеља.
Члан групе грађана „Еко стража“ и житељ београдског насеља Карабурма, Дамјан Добрила каже да је главни узрок ширења непријатног мириса непостојање колектора за пречишћавање отпадних вода и да „отпад са локалних нелегалних депонија често прави проблем, јер се на уцевљеним деловима потока стварају чепови, па долази и до изливања воде преко корита, што ствара несносни смрад у целом комшилуку”.
Наш саговорник истиче да су акције чишћења спроводили грађани из неформалних насеља уз поток и да је било ширих локалних акција, међутим, како тврди „велики проблем је што у насељу нису постављени контејнери, нити постоји пут где би возило градске чистоће могло да приступи, тако да се проблем врло брзо поново рашири”.
Миријевски поток је временом постао дивља депонија у којој се могу пронаћи све врсте отпада, од пластичних кеса до беле технике, намештаја, трулих биљака и хране. Смеће које се годинама таложи налази се и на самим обалама потока. Проблем је пријављиван више пута од стране грађана, међутим како кажу, једино што су добили је пребацивање одговорности са једних институција на друге.
Пише Христина Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању