Још једна светиња место је где много њих потражи спас од невоља. За разлику од манастира у централној Србији, где углавном православци долазе по помоћ, у манастиру Куманица за спас од мука моле и муслимани, житељи околних места. Манастир Куманица припада Епархији милешевској Српске православне цркве. Налази се између Пријепоља, Бијелог Поља и Сјенице. Припада селу Врбница, у сјеничкој општини, у долини реке Лим и уз саму железничку пругу и магистрални пут, на граници Србије и Црне Горе.
О манастиру Куманица сачувано је мало историјских података. Верује се да је подигнут између 13. и 15. века, а да је за време турске владавине порушен. Пре него што је настрадао, у њему су се чувале мошти Светог Харалампија, великог заштитника болесних, посебно оних оболелих од куге, коме су се молили бројни верници из овог краја. Дуго је био у рушевинама. Обновљен је 2000. године. Оно што се поуздано зна јесте да је један од малобројних средњевековних манастира у којима спас траже и припадници других вера и нација.
Прича о онима који су овде долазили и долазе да се помоле и одагнају невоље, има на претек. Ово је само део њих.
Једва да је двадесету годину прешао Милан Шебек из села Врбнице, кад је остао без вида. Изненада му се на очи навукла нека мрена и почели су болови. Три године је то трајало. Запомагао је на сав глас. Несрећни момак покушао је и руку на себе да дигне не би ли се спасао мука.
Без наде, готово слеп, ни сам није знао да објасни како, једног дана обрео се поред рушевина оближњег манастира Куманица. У руци је држао Библију. Како је касније испричао бројним новинским екипама, нечија невидљива рука водила га је ка светињи до које сам не би могао да дође.
У порти је стајао црквењак, који је, чувши Миланову причу, рекао му да отвори Библију и почне да чита. Као гром из ведра неба погодиле су Милана свештеникове речи. Рекао му је да не може, јер га је вид одавно напустио. Инсистирао је црквењак да Милан уради што захтева и младић га је на крају послушао.
Отворио је књигу, погнуо главу, али је и даље царовао мрак. А онда је доживео прави шок. Појавиле су се прво сенке, па је разазнао слова свете књиге, да би после неколико минута успео да прочита три реда Јеванђеља.
Припремио Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању