Горњачки извор за јачање мушкости
МИСТИЧНА СРБИЈА

Нису само у овој води људи спас потражили, а многи како кажу и нашли. Ево приче из источне Србије.

Чекао је Милан да догори свећа коју је у рано јутро упалио поред великог дрвеног крста постављеног на темељима некадашње Митрополије, па да онда крене на један од два извора. Ту, на улазу у Горњачку клисуру, био је у то недељно јутро само један од многих који су из његовог суседног Петровца на Млави дошли да се за здравље помоле. А када је воштаница постала само жута флека на вековном камену, устао је па се пешице путем вратио ка свом граду. После не више од две стотине метара прешао је на супротну страну пута, па се  онда стрмом стазом упутио ка реци Млави.

Одмах испод пута угледао је извор из којег је истицао готово мали поток. Први јутарњи зраци одбијали су се од, као огледало равну и мирну, воду извора. Име му је Ладне воде. Хладан је, али и лековит. Исцељујући. Тако бар кажу они који су пили и умивали се водом са овог врела.

Савио се Милан па је шаком захватио воде. Гутљај је попио, а са оно неколико капи с длана протрљао је очи. Није он имао један конкретан проблем. Здравље му се у последњих годину дана некако нагло погоршало. И вид му је ослабио. Јесте да се приближио шездесетој, али до тада здравствених проблема није имао. А када се комшији из улице пожалио да лоше спава, да апетит губи, да је некако малаксао, па и са видом да има проблема, овај га је посаветовао. „У Горњак да идеш и то пре сунца“, рекао му је. „Тамо где је црквиште у стени свећу да запалиш. Па кад догори, на Ладне воде иди, попиј који гутљај с кладенца, умиј се, а и кући донеси. Видећеш, већ сутрадан биће ти боље“.

У пластичну флашицу је Милан воде захватио, па сео испод дрвета које се надвило над извором. После пола сата, пре него што је кући кренуо, неколико металних новчића бацио је у кладенац. Тако се ваља, и то му је рекао комшија да уради.

Наредна два дана Милан је само у кући седео и повремено из оне пластичне флаше по гутљај воде пио. Треће јутро, после доручка, расположен отшетао је до суседа. Да му се похвали да је три ноћи добро спавао, да је већ другог дана боље јео, али за неку нелагодност у очима коју је имао није осетио бољитак. Бар не после тих првих неколико дана.

 

Текст и фото О. Радуловић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању