Дужом страном повеликог стола постављене су две клупе. Десно је парохијски дом, а лево црква Четрдесет светих мученика. Са тог узвишења пружа се леп поглед на стишко село Баре. За тим столом седело је ко зна колико људи који су дошли да потраже спас у овом храму. Чули су да има много оних који су се пре њих, у невеликој просторији у цркви, поред чудновате камене плоче, молећи се и слушајући проповед свештеника, решили својих мука.

„Данас ми је жао што нисам записивао колико је људи овде нашло спас“, поверио се својевремено аутору текста отац Драган. „Знам бар педесет жена нероткиња које су после посете нашој цркви добиле децу. Милена је чак из Босне дошла, заборавио сам из ког места, већ је и у годинама била, али није одустајала од намере да постане мајка. Искрено сам се обрадовао када се после годину и по дана јавила телефоном да нам саопшти лепу вест.“

Прича отац Драган и о једном брачном пару из Београда. Дошли су овамо са четворогодишњим близанцима. Један је весело дотрчао од црквене капије до светиње, док су другог донели на рукама. Није могао да хода. Лечили су га, ишао је на терапије, али ништа није помогло. „Два пута су били, а касније су ми испричали да су после другог пута отишли у Врњачку бању. После пет дана мали је проходао. Ни за оне нероткиње, нити за овог малог не кажем да им се све десило само зато што су овде били. Али, ако сви они кажу да су спас нашли овде, молећи се Господу, онда нека тако и буде“, причао је свештеник.

А свима који дођу отац Драган очита молитву у тој малој просторији, крај необичног светог камена, који је ко зна ко уградио приликом зидања цркве. Нема објашњења одакле је донета та света плоча, као што отац Драган не зна ни како су ни када над њом почела излечења. Зна да је одавно тај простор служио као исповедаоница за оне који су починили неки грех. Касније су ту почели да долазе и спас траже и људи са свакојаким проблемима. У тој малој просторији,  величине метар са метар и по, коју он назива молитваоница, прочита се мали молебан за оздрављење.

Неки који дођу до цркве касније продуже до другог краја села и чувене Шарене воде, мада има и оних који оду само на овај извор чудотворне лековите воде. Он се налази у удолини на крају села. До последњих кућа води асфалтни пут, даље још стотинак метара иде се пољским путем, па се онда стазом силази ка чесми.

Пише О. Радуловић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању