На белом парчету папира, истргнутом из ђачке свеске, обичном оловком је написано: „Молим, не гулите кору шљиве и не носите кући.“ Парче хартије, пожутело од сунца, залепљено је на табли окаченој поред звонаре. Молбу је оставио месни парох.
Ко први пут крочи у порту Цркве Лазарице код Пролом Бање сигурно буде збуњен овим написом. Али, таквих готово да више нема, јер се о феномену увијених шљива надалеко чуло. Ово свето место одавно је познато по својим исцелитељским дејствима.
По прохладном, али сунчаном јануарском дану из Пролом Бање до безмало три километра удаљене светиње упутио се брачни пар Милена и Бошко Б. из Ниша. У бањи су први пут, а њихови пријатељи напоменули су им пре поласка да никако не пропусте да посете и Цркву Лазарицу, једину цркву брвнару у Топличком крају. О кори са шљива нису им ништа говорили, али јесу им саветовали да неко време проведу у порти, односно поседе на клупи поред тих шљива. Пријатељи су им рекли да ће већ док буду ту боравили осетити чудновато благородно дејство необичних сила које постоје у подножју мистериозне Радан планине. И признали су им да су до одласка у Лазарицу имали велику брачну кризу. Сада су, захваљујући Лазарици, бар они тако верују, брачне размирице иза њих
Милена и Бошко одседели су на клупи поред шљива добрих сат времена иако им временске прилике баш и нису ишле на руку. Онда је Бошко после тога зазвонио црквеним звоном, јер је у бањи чуо да после боравка у порти три пута треба зазвонити. У име светог тројства.
Звона су се тог јануарског дана далеко чула. Колико тачно, ко зна. Као што нико не зна колико су се далеко чула оног дана кад се збио догађај по којем је ова црква ушла у легенду. А она каже да је део војске цара Лазара, предвођене владарем лично, кад је све способно мушко из Србије кренуло у одлучујући бој на Косову, прошао овим путем. Војска се зауставила недалеко од села Пролом, баш крај цркве да се пре одлучујуће битке последњи пут причести и помоли Богу за победу. И, како је свештеник обилазио око светиње, а војска га пратила, тако су се и стабла шљива из црквене порте окретала за њима. Те тако остала увијена до данашњег дана.
Место је постало свето. Прво су га обилазили мештани околних села молећи се за здравље укућана и берићетну годину а када је недалеко од цркве нађена лековита вода и подигнута Пролом бања, глас је отишао много даље. Од тада, па ево до данас, ко зна колико је људи походило ово и мистериозно и свето место. И нема госта Бање који није бар неколико пута свратио овде.
Пише О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању