Ова прича о светом месту у Четережу забележена је пре неколико година. И тада као и данас много је оних који долазе у ово невелико место у општини Жабари да потраже спас од мука.
Ту где се, према причи мештана, јавила пресвета Богородица и где је и храм подигнут и њој посвећен, постоји неколико извора за које житељи Четережа, али и околних места говоре да су света. И да су се ту десила бројна исцељења. Изнад најближег извора подигнута је лепа чесма, а изнад, стотинак метара, наткривен је извор са светом водом. Од извора је начињена каптажа у облику бунара, стављен је прохромски поклопац, поред на сточићу прекривеним црвеним платном положене две иконе Богородице. Ко дође да воду за здравље захвати да може и да се пред иконама светице помоли.
Једна Четережанка ми је причала да ју је болела нога и да јој је лекар препоручио операцију. Она је уснила овај извор и глас који јој је рекао да ту дође и умије се. Дошла је, урадила како јој је глас у сну рекао, после чега је болест нестала. На контроли у болници лекари су се изненадили како се без икакве терапије болест повукла.
Ово је један од случајева за које зна прота Андреја. Каже да је много догађаја за које он може да посведочи, али и да зна о некима које су му испричали свештеници који су овде службовали пре њега. Зна прота Андреја и за жену која није могла да има деце, па је дошла овде у цркву да јој очитају молитву. После тога отишла је до извора лековите воде. Мало воде попила, умила се, па се кући упутила.
Након две године дошла је у цркву са девојчицом и, према причи проте Андреја, рекла му да је захваљујући овој цркви и светој води добила ћеркицу. Отац Андреја зна и за неколико случајева када су људи имали проблема с очима. Лекари су препоручивали операцију, али су они прво хтели да пробају да на овај начин болест одагнају. Долазили су на извор и умивали се светом водом. И вид се враћао, односно болест се повлачила као да је није ни било.
И тог априлског дана када су настале ове фотографије и забележена прича на паркингу испред чесме било је шест аутомобила. Неколико намерника точило је воду на извору, њих троје седело је на клупи у црквеној порти. Жена у црнини, Стојана јој је име, погнута, с лактовима на бутинама и главом међу шакама полугласно се молила седећи сама на другој клупи. Молила је пресвету Богородицу да јој мир у дом врати. Из Жабара је дошла, чула је за многа исцељења која су се овде збила. Супруг јој се упокојио недавно, у сан јој непрестано долази због чега је постала нервозна. Њен немир пренео се и на сина и снају са којима живи. После разговора с оцем Андрејем, и очитане молитве, па одласка на извор свете воде, већ се, каже, боље осећа у души. И додаје још да је сигурна да ће и у дому мир да јој се врати.
Текст Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању