Упознали су се на Пољоприв-редном факултету. Момак из Раковице и момак из Новог Београда на почетку познан-ства нису ни сањали да ће једнога дана носити гајбице са мали-нама, купинама, кајсијама, јабукама, јагодама, да ће прерадом тог воћа пу-нити теглице и излагати их и продава-ти на сајмовима. Од тог сусрета до сна о здравим воћним намазима прошло је седам година. У тих седам година, Часлав је створио засад малине у Ивањици док је Вид у селу Власаница почео да се бави производњом бо-ровнице. Када су схватили да се Кнез Михаилова не може орати, и да желе бити „своји на своме“, спаковали су се и кренули пут Видовог села у Општини Владимирци. Подршку на том путу пружиле су им породице. А срели смо их и са њима се испричали на „Гастро Срему“, где су очарали посе-тиоце својом младошћу, одлучношћу и жељом за успехом у својој земљи.
Наставак прочитајте у броју 3164.