Много пута чујемо, најчешће од људи из окружења, да су стрес и мобинг постали мантра пословног живота и да се не узбуђујемо превише јер, авај, проћи ће. То чујемо зато што су људи пристали да трпе и „гутају“ све што виде или чују, без опција и права на избор, у борби за опстанак званој живот
Иако увек мислимо да је код нас најгоре и да је нама најгоре, а заправо, није. Мобинг је свеприсутан ипак знатно више у западним земљама окренутим индивидуализму и компанијском систему рада. Што више позиција и људи у фирми, што је разгранатија хијерархија, и што је, наравно, профит који остварује компанија већи, испоставило се и да су веће шансе за мобинг. Разлог је врло јасан: константно прековремено остајање на послу уз претње: „тако или никако другачије“ – јесте мобинг, вређање и понижавање запослених ако се „испусте“ важни клијенти или пројекти – такође је мобинг, прослављање Нове године, 31. децембра у поноћ, у фирми са колегама, јер тако директор жели (да, управо то се десило у једној домаћој компанији) – није ништа друго до мобинг. Ова врста малтретирања најчешће је емоционална, али понекад дође и до физичког окршаја. Ту обично буде крај заједничке сарадње. Међутим, зашто чекамо физички напад на нас да бисмо дали отказ? Зар емоционално узрујавање није довољно аларматно, често и много горе на дуже стазе.
Чест проблем с мобингом је „ефекат куване жабе“ јер увреде и извољевање послодавца долазе постепено и периодично. Још већи проблем је када наш дан на послу зависи од његовог расположења, а не од нас самих и нашег труда, рада и доприноса. Када мобинг долази у етапама, те доживимо непријатне ситуације једном у месец, два или три, склони смо да помислимо да то није „класичан“ мобинг, већ једноставно „жута минута“ нашег газде или шефа која се свакоме може десити. Имајте у виду да не постоје „класичан“ и „некласичан“ мобинг. Свака врста понижавања, вређања и малтретирања, било када и у било ком контексту, јесте мобинг. Он се још назива и „малтретирање на стероидима“, као и „социолошки тероризам“, и важно је напоменути да није увек везан за однос послодавца и запосленог, већ и на групу запослених који се негативно усмере на колегу или колеге. Тада долази до „саплитања“, ширења трачева, теорија завера, окретања свих из фирме против те особе и томе слично. Овакав мобинг по некога има још теже последице јер је врло тешко осам сати и више радити са људима који вас не подносе и бити упућен на њих шта год да се дешава. Једноставно, не можете делити простор са другима, а бити упућени само на себе. Тада долази до великих проблема у вербалном обраћању, али и до емоционалних блокада.
Колико је мобинг опасан?
Одговор на ово питање гласи – веома. Са циљем да се ова негативна појава истражи, сузбије, или барем да се скрене пажња на њу, 2011. године основано је Удружење ЕМИЦ (Едукативно-Маркетиншко-Едукативни Центар), чија је парола СТОП МОБИНГ. Посебно значајне су исповести грађана Србије, али и региона, који због пуког преживљавања и одгајања деце углавном нису у стању да се одупру мобингу и дају отказ. Све то можете пронаћи на званичном сајту Удружења. О којој год професији да је реч, избора за запослење је све мање, а услови су све тежи, те многи напуштају ову земљу уз коментар: „Боље да трпим малтретирање за веће паре“. У једној лиценцној домаћој фирми, на чијем сајту вас „дочека“ фотографија запосленог са широким осмехом“, према речима једне Београђанке заправо се дешава прави пакао. Запослени су дужни да извештавају виши менаџмент о сваком свом покрету. Разговор међу колегама је забрањен, као и ручавање на послу – због овог чина следи опомена пред отказ.
Наравно, када се пријављујете на разговор за посао, „интерна“ правила фирме остају непозната. Њих упознајете тек након неколико недеља или чак месеци борбе, и кругова, решавања тестова и психолошких изазова. Сви се питају да ли сте баш ви прави кандидат за ту „дивну“ фирму, док бисте, заправо, ви требало да се питате да ли је та „дивна“ фирма, заиста, дивна и да ли је прави избор за вас или било ког другог.
Велике компаније нису нужно „легло“ мобинга. Он може бити врло присутан и у малим фирмама које се представљају претенциозно, а заправо упорно каскају за профитом, трендовима и растом. У таквим фирмама један ради за троје, за исту или мало већу плату.
Наставак прочитајте у броју 3122.