Колико год пута обишли Петроварадинску тврђаву она увек наново одушеви и увек се чује нека нова прича из њене историје. Па тако и ова прича о једном лепом парку, Молинаријевом. Парк налази се у Петроварадину, подно Тврђаве, у продужетку бивше железничке станице, подигнуте 1883. године.
На изласку из Београдске капије, са десне стране некадашњег ловачког ресторана “Траг” налази се неколико лепих грађевина, у којима је данас смештен део ЈП “Војводина шуме”, а некада се у тим објектима налазила стара железничка станица. Зграда је сазидана крајем 19. века, у време када је изграђен и мост “Франц Јозеф” преко Дунава и када је прокопан тунел испод Петроварадинске тврђаве. Том трасом је тада ишла пруга кроз Петроварадин.
После Другог светског рата и изградње моста “Маршал Тито”, пруга је ишла кроз подграђе Петроварадинске тврђаве и избијала десно поред Београдске капије. Изградња пруге је захватила и уништила десну страну Молинаријевог парка, који се некада ослањао на истурени шанац Тврђаве. Она је 1961. године укинута, као и део пруге кроз Петроварадин након изградње и пуштања у саобраћај Жежељевог моста.
Да се вратимо на причу о Молинаријевом парку. Осмислио га је 1874. године Антон Молинари генерал инжењер и почасни заповедник 70. пешадијске пуковније Аустроугарске. Некада се парк простирао од садашње Београдске капије и Основне школе „Јован Дучић“ па до испод Тврђаве, а био је уређен за потребе и разоноду официра који су своје слободно време проводили овде. Прва стабла је засадио апотекар Франц Шамс, а парк је неко време и носио његово име.
Генерал Антон Молинари је 1873. године постављен за заповедника Петроварадинске тврђаве. Убрзо након тога је уредио Тврђаву засадима дрвећа, цвећа и разног украсног жбуња. Реконструисао је и обновио путеве око тврђаве.
Парк је обновљен 2011. године. На средини се налази одвојени део баште који је украшен ружама, мада је тих ружа, кажу упућени, било и када су парком шетали официри. У једном делу парка налази се летњиковац, а поред њега и мало игралиште за децу. Од 1928. године, као и мост на Дунаву, носио је име принца Томислава Карађорђевића.
У дну парка је Храм Покрова Пресвете Богородице. Првобитно је био старокатолички, са посветом светом Антуну Падованском. Затим је једно време овај објекат служио као храм Западноправославне цркве, да би у пролеће 2015. године започели радови на санацији храма, према упутствима новосадског градског Завода за заштиту споменика културе. У овом храму се, поред других светиња, налази икона Мајке Божије Млекопитатељнице и део моштију светих мученика Хозевитских.
Чак и онима који често посећују Петроварадин, овај лепо уређени парк, на жалост, често измакне пажњи, а свакако је врло угодно место за шетњу, разоноду, рекреацију, па ако се већ нађете у близини, препорука је да га посетите. Кад су могли официри да уживају, што не бисмо и ми.
Текст и фотографије Тамара Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању