У оквиру националне кампање Тежи равнотежи коју је покренула Привредна комора Србије као подршку програму за превенцију гојазности Министарства здравља Србије, недавно су јавности представљени резултати онлајн истраживања које показује какве су навике наших људи кад је у питању физичка активност, које је „Илустрована“ пренела у једном од прошлих бројева. Тим поводом разговарали смо и добили много корисних савета од проф. др Сање Мазић, која је шеф Катедре за медицину спорта Медицинског факултета Универзитета у Београду, и проф. др Марине Ђелић, наставнице Катедре за медицинску физиологију Медицинског факултета Универзитета у Београду.
Професорку Мазић смо најпре питали како особе које су скоро цео дан на послу, остају и до вечерњих часова а затим практикују да веома касно једу могу да пронађу прави термин за вежбање?
– Када је вежбање у питању, ту не постоји прави термин. Можете да вежбате и ујутру и увече, а идеја је да вежбате онда када вам то одговара, и онда када вам то прија. Наравно, са аспекта биолошких циклуса у организму било би добро да се вежба ујутру и зато што онда лакше крећете у дан, боље се осећате и ментално и физичи. Тако да, најбоље је да та активност буде ујутру када се пробудите. Могу да се раде вежбе петнаест минута пре јутарњег туширања које ће разгибати и разбудити мишиће. Тако се започиње лучење хормона задовољства и радн дан ћете отпочети срећнији и задовољни. Наравно, некима је то сувише рано, па они могу по повратку са посла прво да се мало одморе а онда да се баве неком физичком активношћу. Људи обично кажу да не могу да вежбају после јела али је препорука да се пре физичке активности ипак нешто поједе. Основна је умереност у свему, па и у јелу. Никада не траеба уносити превише хране, а ако неко планира неке тешке и интензивне физичке вежбе, оброк треба да буде два сата пре активности.
Наши анкетирани грађани су изјавили да најчеће вежбају у теретани и то у вечерњим терминима. Да ли је то уопште исправно? Зашто се сматра да интензивно вежбање у касним вечерњим терминима није препоручљиво?
– Вежбање у теретани многе асоцира на дизање терета, односно тегова, али данас теретане обуватају шири појам и програм. Ради се и нешто између – нешто што се зове кардио тренинг који се најчешће обавља на покретној траци или на тренажном бициклу, и наравно циљане вежбе које јачају одређене групе мишића. Увек смо опрезни према теретанама зато што се бојимо да млади често претерују са жељом да имају јаке мишиће ради физичког изгледа, па се опет враћамо на то да је најбитнија умереност. Не треба претеривати већ слушати свој организам колико му одговара. Када причамо о вечерњим тренинзима треба говорити и о циркадијалним ритмовима и хормонима у организму, али се то више односи на оне који имају озбиљне физичке активности и тренинге. За оне који се рекреирају не би требало толико да утиче то што је вечерњи термин једино време које је на располагњу, а обично јесте. Треба рећи и да је ту више корисних ствари него што може да буде проблема због каснијег термина вежбања. За јогу и пилатес термин тренинга није значајан. За тренинге од 22 часа треба видети да ли је ту више здравствено повољних или неповољних ефеката везано за сан и за оброк, а ако се просечно 5,8 часова проведе у седењу, онда је на крају дана битније да људи буду него да не буду физички активни, кад год – објаснила је др Мазић.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању