Велики пораст антисемитизма, екстремизма и мржње буди страх да се историја не понови и забрињавају преживеле из Аушвица који су се окупили на 80. годишњици ослобођења логора, поделивши своја застрашујућа сећања из „фабрике убијања, пуне крикова, плача, смрада и голих тела“.
Позорница на комеморацији која је трајала два и по сата, много дуже од предвиђеног, постављена је у шатору подигнутом изнад улаза у бивши логор Аушвиц Два – Биркенау. Ту је био и теретни вагон, данас симбол депортација, а тада превозно средство којим су људи попут стоке превожени у Аушвиц.
Пошто је политичарима реченео да на комеморацији ћуте, на позорницу су се попели само преживели логораши, њих четворо.
Писац и научница Това Фридман (86) која је у књизи „Ћерка Аушвица“ описала сопствене трауме, депортована је у логор са само пет година.
– Данас имамо обавезу не само да се сећамо већ и да упозоримо и подучавамао да мржња ствара само више мржње, убијање више убијања. Екстремизам и антисемитизам који се шире међу нацијама је шокантан – упозорила је. – Овде сам да потврдим и обећам да нећемо да допустимо да се историја понови.
Поделила је нека своја сећања на нељудске патње из логора.
– Отац је био послат у Дахау, а мајка и ја у Аушвиц. Гладна, жедна и ужаснута држала сам мајку за руку – испричала је, сећајући се крикова, плача, неба прекривеног димом, ужасног смрада и голих жена, што је, како је рекла, све прати до данашњег дана. – Мислила сам да ћемо сви умрети, да је нормално да јеврејска деца умру…
Новинар и историчар Маријан Турски (98), данас на челу Међународног савета за Аушвиц, послат је у тај логор 1944.
– Данас смо сведоци великог пораста антисемитизма и то онаквог какав је довео до холокауста – рекао је.
Сећање на злочине почињене у име нацистичких идеја о расној супериорности постало је незаобилазно политичко питање последњих година с успоном странака крајње деснице широм Европе. На месту највећег масовног убиства у људској историји, Турски је упозорио:
– Говор мржње често заврши крвопролићем.
Лекар Леон Вајнтрауб (99) живео је у гету у Лођу када је одвојен од породице и депортован у Аушвиц 1944.
– Постоји само једна врста људи: хомо сапиенс па је теорија раса као фундаментални принцип нацистичке теорије погрешна – рекао је. – Боли ме кад видим униформе сличне нацистичкима и њихове слогане, боли ме да се то догађа без икаквих последица, да се заговара идеологија која је побила милионе.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању