Напад Русије на Украјину је реакција на провокације НАТО-а које Москва није могла да игнорише.
Према резултатима студије немачког Центра за мониторинг, анализу и стратегије (ЦеМАС) у ову тврдњу верује 19 одсто грађана Немачке. У априлу је у то веровало 12 одсто испитаних.
Студија ове тинг-тенк и консултантске организације показује да је, посебно на истоку Немачке, велика спремност грађана да верује оном што тврди руски председник Владимир Путин и његова пропагандана машинерија. Да је НАТО провоцирао Русију верује преко трећине испитаних у источном делу Немачке. На западу земље је тај проценат више него упола мањи. Уз то, да Путин води борбу против глобалне елите која „из позадине вуче конце“ верује 27 одсто испитаних на истоку земље, а на западу 16 одсто.
На најизраженију подршку ове констатације наилазе код симпатизера десно-популистичке Алтернативе за Немачку. Готово половина гласача ове странке сматра не само да је НАТО стављао прст у око Путину него и да је Украјина део Русије.
Аутори студије кажу, а преноси Дојче веле, какао су резултати истраживања, с обзиром на то да Путин има све већу подршку у немачком друштву, узнемирујући. ЦеМАС, који се бави истраживањем лажних вести и дезинформација, тражи од политичара да се јаче супротставе феномену ширења лажних вести.
Последних недеља у градовима, опет највише на истоку Немачке, све су бројнији протести на којима се захтеви за жешћом борбом против инфлације мешају са захтевима за укидање санкција Русији и немешања у рат у Украјини.
Руска дијаспора у Немачкој броји око три и по милиона људи. Реч је о популацији оних који говоре руски, а доселили су се из Русије или неке друге државе с подручја бившег Совејтског Савеза. Нема актуелних података о медијима преко којих се они информишу.
У заједници која говори руски уочавају се три групе, каже Татјана Голова, социолог у Центру за источноевропске и међународне студије у Берлину: политички активни противници руског напада на Украјину, људи који не желе да заузму став, као и они који протестују против дискриминације људи у Немачкој који говоре руски и при том делимично „подржавају руску државу и њену агресивну спољну политику“. Ново је да те групе када крену у акцију делују једне против других: на пример када се најаве неке демонстрације одмах следе и противдемонстрације.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању