Нјавећа представа на свету, како овај карневал називају, почела је у прошли петак у Рио де Жанеиру. Традиција није изневерена, тако да догађај у којем су стотине хиљада људи данима у трансу, мора да се заврши у уторак, дан пре Пеплнице или Чисте среде када почиње ускршњи пост по католичком календару.
Ко има срећу да се ових дана нашао у Рио де Жанеиру, метрополису са скоро четранест милиона становника, не би требало да се не нађе на Самбодрому, најбоље у недељу и понедељак, где из прве руке може да доживи екстазу због које овај бразилски град у тих седам дана походе милиони људи из целог света.
Пре изградње Самбодорома, чланови врхунских школа самбе ишли су улицама града и плесали самбу. Али то се променило када су градски завничници и организатори карневала схватили да нешто мора да се мења, па су изградили Самбодром 1984. године по замисли најчувенијег бразилског архитекте Оскара Нимајера. Имали су на уму два циља: да се изгради објекат у којем ће туристи да се осећају сигурним и – да се заради на улазницама, чија се цена овог фебуруара креће од 14 до 284 долара.
Стадиом може да прими око 80.000 посетилаца, а кроз њега, односо кроз авенију Маркиз де Сапуцаи пролази пет хиљада учесника. Чак и ако сте на улици можете да осетите резонанцу бубњева, чинела и труба које одјекују Самбодромом. У срцу карневала је самба која је савршена афро-европска плесно-музичка мешавина која дефинише бразилску културу. Гледаоци на Самбодрому могу да се увере колико је сваки плесни корак припреман, колико је пажљиво бирана песма и плесачи који ће представити сваку школу самбе.
Четрдесетак судија седи на кључним тачкама дуж плесне улице на стадиону и оцењује сваку нијансу покрета, шљокице на сваком костиму, значај песме, интегритет самбе. Енергија је опипљива на целом стадиону и гледаоци плешу заједно са учесницима параде. Судије ће прогласити победника на Чисту среду.
Егзотичност и сензуалност самбе су само појачани блиставим костимима. Али овакви костими нису одабрани само због естетике, већ су део приче, која траје пуна три века, од 1723. када је одржан први карневал. Док гледаоци виде само различите боје и дизајне костима, судије не губе из вида њихов значај. Зато школе самбе посебну пажњу посвећују врсти костима које ће приказати. Процес припреме и доношење одлуке шта обући траје месецима. Пратећи порекло карневала, од европских машкара, посетиоцима се такође нуди да обуку сопствене костиме како би осетили дух ове јединствене феште.
Карневал не би доживео такав успех какав данас има без јаке конкуренције међу школама самбе. Порекло тих школа је у уличним бендовима који су се развили у групе и клубове, потом у удружења, пре него што су постале данашње школе самбе. Свака школа има близак однос са заједницом у којој ради, углавном тако што помажу сиромашним становницима у својој околини. Заједница се побрине за радну снагу која ће украсити превозна средства, сашити костиме, дати логистчку подршку, па чак и бити обезбеђење како би се осигурала сигурност учесника карневала.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању