Највећу забринутост код становника Централне Европе изазивају климатске промене и глобално загревање, после чега следе економске тешкоће и анксиозност због рата у Украјини, показао је Барометар страха 2024. организације ЦЕПЕР (акроним од Централноевропске перспективе) за 12 земаља широм региона.
Истраживање је проведено у Аустрији, Бугарској, Хрватској, Чешкој, Мађарској, Црној Гори, Северној Македонији, Пољској, Румунији, Србији, Словачкој и Словенији. Прикупљање података трајало је од 19. августа до 5. септембра ове године. Анкета је спроведена телефоном у свакој земљи, уз личне интервјуе у Србији. Испитаници, хиљаду у свакој држави, мерили су своје страхове у распону од један до пет, при чему један значи да уопште не брину због неке појаве, а пет да су веома забринути.
Питања климатских промена и глобалног загревања идентификована су као доминатно забрињавајућа у четири земље – Мађарској (3,55), Хрватској (3,18), Србији (3,13), као и у Црној Гори (2,75).
У Северној Македонији, економске тешкоће воде на ранг листи страхова са изузетно високим индексом од 3,86. Сличан тренд је приметан и у Пољској (3,56) и Румунији (3,46), где такође доминира економска несигурност.
Геополитичке тензије, посебно сукоб Русије и Украјине, додатно су повећале ниво анксиозности широм региона. Забринутост због „рата у суседној земљи“ у сталном је порасту, па ако је 2020. године 27 одсто испитаника рат идентификовало као једну од својих највећих брига, у 2024. години скоро половина њих је изразила значајну забринутост због ове претње.Бугарска је једина земља у којој доминира страх од рата, док Аустријанце највише плаше миграције. С друге стране, миграција је у Србији најмање бирана опција, наводи се у саопштењу ЦЕПЕР-а. Од корумпираних државних службеника највише страхују Чеси, Словаци и Словенци. Најмањи страх од смрти имају Хрвати и Црногорци.
Генерално, према индексу заснованом на 11 идентификованих страхова (економске тешкоће, корумпирани владини службеници, миграције, глобално загревање и климатске промене, рат у окружењу, смрт, тероризам, пандемија, бити жртва криминала, вештачка интелигенција, усамљеност) Црногорци се најмање плаше (– 0,53), док је Северна Македонија показала највише страха (0,7).
Студија, такође, наглашава да жене у региону генерално пријављују виши ниво страха од мушкараца. Тако, у категорији „рат у суседној земљи“ просечан индекс код жена је 3,39, у поређењу са 2,99 код мушкараца.
Барометар страха 2024. који објављује ЦЕПЕР, експертска организација са седиштем у Бечу чији фокус је Централна Европа, служи као средство за креаторе политика да боље разумеју бриге становништва региона и ефикасније одговоре на забринутост изазвану климатским променама, ратном претњом и економским изазовима, наводи се у саопштењу.
Интересантно је да је прошле године ЦЕПЕР радио истраживање о томе да ли грађани сматрају да је њихова држава део Централне Европе – већина испитаника у Србији, Хрватској, Румунији и Бугарској себе не доживљава као Централноевропљане.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању