Број жртава поплава које је олуја Борис изазвала у централној и источној Европи је најмање 23, стотине хиљада је расељено, а материјална штета се још процењује, али је сасвим извесно да ће се мерити десетинама милијарди евра.
У граду Ниси на југу Пољске, са око 40.000 становника, наложена је евакуација, док се Вроцлав, са 600.000 становника, припремао за врхунац воденог таласа на реци Одри.
Пољске власти попуниле су 75 одсто џиновског резервоара у близини границе са Чешком, са циљем да смање ниво воде и спрече преклапање поплавних таласа на Одри и Ниси, што се догодило 1997. године, када су велике поплаве погодиле Вроцлав.
Реке се и даље изливају из корита у Чешкој, док је ниво Дунава порастао у Словачкој и Мађарској, а расте водостај река и у Италији. Поплаве су погодиле и Румунију и Аустрију и однеле најмање једанаест живота.
У Мађарској су у градовима Вишеграду и Сентандреји, северно од Будимпеште, власти поставиле мобилне бране, припремајући се за пораст водостаја Дунава. Будимпешта се такође припремила за врхунац воденог таласа, затворила је острво Маргарет, рекреативну зону са хотелима и ресторанима, где је постављено десетине хиљада врећа песка у циљу заштите.
У међувремену, олуја Борис, се вратила у Италију, а на највећем удару су региони Емилија-Ромања и Марће. Метеоролози су предвидели да ће „необично топло“ Јадранско море „напајати“ олује широм Јадранско-Апенинских планина до почетка ове недеље.
Искуство и пракса Беча би могло да помогне и многим другим градовима када се нађу у оваквој, (не)предвидивој ситуацији. Према актуелним информацијама током претпрошлог викенда се догодила хиљадугодишња поплава на бечкој речици Винфлус. Веће штете у градском подручју су спречене захваљујући огромним ретензионим базенима које Беч има. На западу Беча у области Аухоф постоји шест таквих базена са укупним капацитетом од 1.160.000 метара кубних. Током обилних падавина, вода се задржава у базенима и касније се контролисано испушта. Ово захтева много искуства и вештине запослених у Секретаријату за воде. Тренутно се заједно са стручњацима врши анализа где још постоји потенцијал за побољшање заштите од поплава на речици Винфлус.
Ова речица извире у западном делу Бечке шуме. На путу од око 15 километара пролази кроз укупно девет бечких општина и улива се у Дунавски канал код зграде Ураније. Слив речице се геолошки налази у такозваној флишној зони Бечке шуме. Због састава од глине и камена, подлога има ниску водопропусност, због чега се ниво воде током јаких падавина брзо повећава и може да достигне врх зидова и трасу метроа. На прелазу из 19. у 20. век, речица је регулисана ради побољшања заштите града од поплава. У нормалним условима Винфлус има проток од око 200-500 литара воде у секунди. Током поплава, ова количина може да порасте на више од 440.000 литара воде у секунди.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању