Бродови су остали усидрени у грчким лукама, а железнички и аутобуски саобраћај обустављен, јер су се транспортни и грађевински радници, лекари, учитељи… придружили штрајку широм земље у знак протеста против смањеног животног стандарда и тражећи веће плате.
Многим Грцима су плате и пензије смањене у замену за помоћ вредну 280 милијарди евра током дужничке кризе 2009-2018, која је за четвртину смањила бруто друштвени производ (БДП) Грчке и готово изгурала земљу из еврозоне.
Откако је преузела власт 2019, Влада десног центра премијера Киријакоса Мицотакиса повећала је минималну месечну бруто плату на 830 евра и обећала да ће је до 2027. додатно повећати на 950 евра. Грци кажу да то није довољно и да им плате, које још увек заостају за европским просеком, не издрже ни месец дана, јер су трошкови енергије, хране и становања нагло порасли.
Подаци Еуростата сумирају ову неподношљиву социоекономску реалност: Грци дају, у просеку, 37 одсто својих прихода на становање, што је највећи проценат у ЕУ. У већим градовима станарине односе и више од 40 одсто месечних прихода. ГСЕЕ, највећи грчки синдикат приватног сектора, који представља око 2,5 милиина радника у Грчкој, затражио је од Владе да делује против олигопола, које је окривио за усклађене праксе које су повећале цену основних добара. Мицотакис је поновно позвао ЕУ да помогне у цени струје, коју Грци плаћају далеко више од осталих земаља у Унији.
Штрајк ће се одржати поново када Влада буде подносила свој коначни буџет за 2025. годину Парламенту на расправу, пре гласања у децембру.
Нацрт буџета предвиђа раст БДП од 2,3 одсто следеће године и веће пореске приходе захваљујући ширењу дигиталних плаћања и растућој продаји некретнина. Премијер Мицотакис истакао је да ће се расположиви приход повећати кроз ниже порезе и отварање нових радних места, што је камен темељац приоритета његове администрације. Описао је овај приступ као „једносмерну улицу“, наглашавајући његову важност за средњу класу Грчке.
Буџет за 2025. годину је, како је рекао, дизајниран да се ухвати у коштац са инфлацијом, како смањењем пореских оптерећења за домаћинства и предузећа, тако и повећањем прихода. Иако чекање на позитивне ефекте може да потраје, Мицотакис је нагласио да такве мере представљају једини одржив пут до равнотеже и одбацио позиве опозиције за брза решења.
Позвао је опозиционе посланике да подрже кључне буџетске мере, укључујући 12 одсто смањења пореза, годишње повећање пензија и повећање плата за раднике у јавном сектору. Премијер је такође ојачао јединство унутар своје Нове демократије, странке десног центра, која има „прогресивну и патриотску“ визију. Мицотакис је своју агенду поставио као кључну за изградњу „нове Грчке“ у којој руку под руку иду економска стабилност и друштвени напредак.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању