После масовних демонстрација у 110 градова у Грчкој и 13 у свету, у недељу 26. јануара, од којих су највеће са по 30.000 учесника, биле у два највећа грчка града, Атини и Солуну, опозиција је затражила ванредну седницу грчког Парламента о железничкој несрећи 2023. године, најсмртоноснијој у тој земљи, у којој је страдало 57 особа, махом студената. Тражи се и оставка Владе, због „заташкавања“ узрока несреће, која је две године без судског епилога.
Председник опозиционе странке Сириза Сократис Фамелос је са шефовима остале три опозиционе странке левице постигао договор о заједничком захтеву за расправу о томе у Парламенту, на коју мора да дође премијер Киријакос Мицотакис и „да објашњења грчком народу о заташкавању убиства“ путника воза, пишу грчки медији.
Алексис Харицис, председник опозиционе „Нове левице“, рекао је да је већ „народни фронт срушио Мицотакисову Владу“. То је подржала и Коимунистичка партија Грчке која деценијама ужива подршку око десет одсто гласача на изборима и најавила „борбу и у Парламенту и на улицама“.
Уз то, ове странке траже смењивање управе јавног сервиса ЕРТ због недовољног извештавања о протестима које је стигло на програм тек 40 минута од почетка скупа у Атини.
Углавном су скупови били мирни, али су мале групе младих каменицама и бакљама напале полицијске снаге које су одговориле сузавцем и шок-бомбама. Ти сукоби су трајали по само неколико минута.
Демонстранти које су рођаци жртава позвали да протестују, држали су плакате и узвикивали „Немам кисеоника!“ што је, наводно, изговорила једна тада још жива жртва несреће, која је позвала број 112 за хитне случајеве да пријави да се десио судар возова. Други плакат, виђен у Солуну, оптужује државу, конзервативну Владу и Европску комисију да су им „руке крваве“.
Демонстранти су оптужили Владу да крије значајне доказе, води нетранспарентну истрагу и покушава да одговорност свали на шефа једне станице.
У ноћи 28. фебруара 2023. године се путнички воз, грешком послат на исти колосек, док је пуном брзином ишао ка северу, сударио с теретним возом који је путовао ка југу. Бес и туга због смрти углавном младих људи и жеља да се од трагедије направи политички капитал, дали су основа низу гласина о несрећи, пише агенција Асошиејтед прес.
Многи верују да је најмање 30 од 57 жртава преживело судар возова који су ишли великом брзином, а да су умрли тек у пожару који је запалио опасне хемикалије које је небезбедно транспортовао теретни воз. Неки су оптужили Владу да покушава да то сакрије.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању