Најмање 40 људи је погинуло, а више од 80 повређено у судару возова близу грчког града Ларисе. Дан после несреће, више од двадесет људи се водило као нестало. У Грчкој је проглашена тродневна жалост.
– Повређени су успели да изађу из вагона у првих сат и по после несреће, а после смо износили само мртве – рекао је један од 150 спасилаца који су одмах стигли на место несреће, заједно са четрдесетак ватрогасних и возила хитне помоћи – Осмадесет одсто путника су били млади, до 30 година.
Око поноћи, прошлог уторка на среду, сударили су се путнички воз који је из Атине путовао за Солун и теретни воз. Први вагони су потпуно уништени, четири су искочила из шина. У путничком возу је било 352 путника, а у теретном двадесетак железничара. После судара је избио велики пожар, тако да је, како су рекли у болници у Лариси, погинуле врло тешко идентификовати јер су многи од њих изгорели, тела су угљенисана.
Председница Грчке Катерина Сакеларопулу прекинула је посету Молдавији и вратила се у Атину. Грчки премијер Кирјакос Мицотакис одмах је стигао на место несреће. Обећао је да ће надалежни органи да истраже шта се догодило и да осигурају да се оваква несрећа више никада не понови.
Медији судар путничког и теретног воза описују као најгору железничку несрећу која се икада десила у Грчкој. Јанис Дицас, председник синдиката железничких радника, рекао је за државну радио-телевизију ЕРТ да упркос 40 година искуства не може да каже ко је крив за несрећу. Додао је да је једина утеха што се несрећа није догодила у оближњем тунелу.
Костас Агорастос, регионални гувернер Тесалије, рекао је да су два воза возила великом брзином и да „један возач није знао да долази други“. Први извештаји кажу да је путнички воз ишао брзином од 160 километара на сат када се забио у теретни.
Главни осумњичени за ову трагедију је шеф железничке станице у Лариси, који је ухапшен, заједно са још три особе.
Грчки министар инфраструктуре и транспорта Костас Караманлис поднео је оставку, јер сматра да је његова дужност да се повуче „као основни показатељ поштовања према сећању на људе који су неправедно погинули“.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању