Није ни нама било свеједно када су Бугари тврдили да је шљивовица њихова, а Словенци да су изумели ајвар. Италијани су се додатно нашли у чуду, јер је напад дошао из њихових редова. И то ни мање ни више него од једног истакнутог академског грађанина, Алберта Грандија, професоре историје хране на Универзитету у Парми. Он је у интервјуу за „Фајнаншел тајмс“ рекао да је рецепт за пасту карбонару амерички и да је америчка држава Висконсин једино место на свету где данас може да се пронађе прави пармезан. Додао је и да су тирамису (посластица са маскарпоне сиром) и панетоне (слатки хлеб без којег се не може замислити Божић у Италији) релативно млади производи, те да Италијани нису чули за пицу пре 50-тих година прошлог века.
Гранди је познат по храбрим изјавама о италијанској храни, али за Колдирети, највеће италијанско удружење пољопоривредника, са овим последњим је прекардашио, посебно када се има у виду да је Влада управо кандидовала традиционалну италијанску кухињу за Унескову Листу нематеријалне баштине. „На основу маштовитих реконструкција оспоравају се најдубље укорењене националне кулинарске традиције“, саопштило је удужуње. „У суштини, он тврди да су Американци измислили карбонару и да су панетоне и тирамису нови, комерцијални производи. Изнад свега, иде толико далеко да поставља хипотезу да је пармезан настао у Висконсину, домовини лажних „made in Italy“ сирева.“
Историчар хране је наљутио и Матеа Салвинија, заменика премијрке Ђорђе Мелони и лидера десничарске Лиге који већ дуго инсистира на томе да је храна симбол италијанског националног идентитета. У објави на друштвеним мрежама, Салвини је написао да „стручњаци и новине завиде нашим укусима и лепоти“ и додао да је „куповина, једење и пијење италијанских производа, добро за здравље, посао и животну средину!“
Грандијеве тврдње су делимично извучене из постојеће академске литературе, наводи „Фајнаншел тајмс“. У вези са карбонаром, он цитира Луку Чезарија, историчара хране и аутора књиге „Кратка историја пасте“, који је рекао да је карбонара „америчко јело, рођено у Италији“.
Верује се да је карбонару први пут направио италијански кувар 1944. године за америчке војнике у Ричонеу, италијанском градићу на јадранској обали, користећи следовања сланине и јаја.
– Италијанска кухиња је заиста више америчка него италијанска – упоран је Гранди.
Пармезан из регије Емилија-Ромања датира из 12. века, а Гранди верује да су италијански имигранти, вероватно из региона Парме, почели да га производе у Висконсину почетком 20. века. Додаје да се амерички пармезан потпуно подудара са оригиналним рецпетом, тако да, ако Италијани хоће да једу пармезан како су га правиле њихове баке и деде, онда би требало да иду у Висконсин, а не у Парму.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању