Кина планира да заврши мисију слетања човека на Месец до 2030.
– Можемо да чврсто ухватимо Месец на деветом небу – рекао је заменик директора Кинеске људске свемирске агенције Лин Чиђенг на прошлонедељној конференцији за новинаре цитирајући песму Мао Цедунга.
Лин је објаснио да је недавно покренути пројекат слетања свемирског брода са људском посадом на Месец део широког кинеског пројекта истраживања овог Земљиног природног сателита, познатог као пројекат „Чанг’ и“, назван тако по богињи Месеца у кинеској митологији.
Пројекат би имао за циљ краткорочни боравак на површини Месеца, као и прикупљање узорака и истраживање овог свемирског тела.
Прес-конференција је уприличена поводом полетања три нова астронаута у прошли уторак на нову кинеску свемирску станицу, која је завршена крајем прошле године.
Свемир је постао још једна арена за јачање тензија између САД и Кине, која веома подсећа на свемирске трке између САД и Совјетског Савеза током хладног рата. Слетање на Месец са људском посадом била би велика прекретница у кинеском и светском истраживању свемира, јер ниједан човек није био на Месецу још од америчких мисија Аполо 60 –тих и 70-тих година прошлог века. И то би могло да означи значајну победу Кине у све жешћем и опсежнијем такмичењу са САД у свемиру. Кинески председник Си Ђинпинг рекао је да би његова земља требало да постане „велика свемирска сила“.
НАСА је такође објавила свој план да људе, укључујући прву жену и прву обојену особу, поново искрца на Месец већ 2025. године. Али, реализација програма „Артемис“ касни. И Пекинг и Вашингтон су такође поставили циљеве изградње истраживачке станице на Месецу и слетања људи на Марс.
Администратор у НАСА-и Бил Нелсон већ је упозорио да би САД требало да „пазе“ на покушаје Кине да доминира на површини Месеца и да држе Американце подаље од њега. У свом прошлогодишњем извештају Пентагон упозорава да би Кина до 2045. могла да претекне америчку способност у освајању свемира.Кинески свемирски програм се брзо развијао последњих година, док се амерички често заглављивао у сукобљеним приоритетима и променама администрације.
Прошлог уторка Кина је први пут у својој историји у свемир послала цивилног астронаута Гуи Хајчаоа, професора на Универзитету за авијацију и астронаутику у Пекингу. Он ће бити део посаде која би требало да слети на свемирску станицу Тиангон. До сада су сви кинески астронаути који су полетели у свемир били припадници Народноослободилачке војске.
Кина је првог астронаута послала у свемир 2003, а њена свемирска станица Тиангон (Небеска палата) потпуно је оперативна од краја прошле године. Тиангон ће у Земљиној орбити радити на висини од 400 до 450 километара најмање десет година.
У 21. веку, Кина је једина земља чија је беспилотна летелица успешно слетела на Месец, а 2019. је такође постала прва која је спустила сонду на другу, најудаљенију и неситражену, тамну страну Месеца. Пре две године је послала робота на Марс. Док су се неки надали да би Кина и САД могле да сарађују у истраживању свемира чак и када геополитичке тензије расту, одредбе америчког закона по којем се финансира НАСА забрањују директну сарадњу са кинеском свемирском агенцијом или са компанијама у кинеском власништву. Тако је Кина 2011. искључена из Међународне свемирске станице која од 2005. обитава на око 360 километара изнад Земље. С друге стране, Кина је сигнализирала да ће на свемирским програмима сарађивати са Русијом.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању