Следећа глобална економска криза догодиће се 2026. године и биће најгора у историји, тврди британски публициста, економиста и пословни саветник Фред Харисон (80) на основу свог модела 18-годишњег економског циклуса. Његове прогнозе имају посебну тежину јер је био један од ретких аналитичара који су на време предвидели последњу финансијску кризу у сектору некретнина, познату као СЕКА (светска економска криза) која је почела 2008. године.
Харисон је толико уверен у своју прогнозу да је писмом упозорио Кира Стармера, вођу британских лабуриста и вероватног победника на парламентарним изборима у Великој Британији 4. јула, констатујући да би му било најбоље да изгуби изборе и тако избегне одговорност за надолазећи колапс британске привреде .
– С друге стране, наравно да не могу намерно да изгубе изборе – каже Харисон у разговру за шведски дневни лист „Афтонбладет“ („Вечерње новине“).
Британски економиста објашњава да је на основу економских података још од почетка 19. века до данас, између осталих у САД-у, Великој Британији, Аустралији и Јапану, дошао до теорије о 18-годишњим циклусима који се већ вековима понављају у целом свету.
Глобалне цене некретнина, за које Харисон тврди да су кључне за сваку кризу, наставиће да расту до 2026. године, а затим ће се стрмоглавити.
– Националне владе су током кризе 2008. године упумпавале новац у банке, од чега је тржиште некретнина имало користи, односно то је ублажило последице колапса. Међутим, трошкове су морали да сносе сами грађани. На крају овог 18-годишњег циклуса државе ће бити толико презадужене да ће им бити врло тешко да позајме новац на тржишту како би спасиле своје економије – објашњава Харисон.
Економска криза која ће за две године погодити свет биће најгора у историји зато што је штета на крају сваког циклуса након Другог светског рата све већа, сматра овај економиста, који је пажњу јавности привукао још 2005. када је исправно прогнозирао: „Следећа прекретница на тржишту некретнина догодиће се крајем 2007. или почетком 2008. Једини начин да се цене врате на приступачне нивое је рецесија.“
Данашњу ситуацију отежавају и парламентарни и председнички избори, између осталог у Великој Британији, САД и у Француској, због чега владајуће странке још више игноришу штедњу.
– Дугови ће расти како се ближе избори и како се све више обећава, али ускоро ће националне владе схватити да се више не могу задужити колико треба. Да би испуниле своја обећања, онда ће морати да штампају пуно свежег новца, што ће повећати инфлацију и оставити последице за обичне грађане – каже Харисон и додаје: – Ово је невероватно мрачна перспектива и нико не зна што ће конкретно да се деси. Владе слепо иду у сигурну смрт. Ствари могу да крену по злу и на другачији начин, на пример, ако Путин одлучи да искористи нуклеарно оружје.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању