Чувени британски економиста Џон Мејнард Кејнс (1883-1946) написао је есеј под насловом „Економске могућности за нашу унучад“. Било је то 1930. И у есеју је закључио да би за сто година они могли да раде само 15 сати недељно.
Још пре осам година америчка невладина организација Национални јавни радио покушала је да пронађе Кејнсове наследнике у другом колену и провери колико дана у недељи раде и колико сати. Директних није било, јер економиста није имао деце. Међутим ту су била унучад његове сестре. Испоставило се да је унук, пензионисани професор, радио „од јутра до сутра“ готово свки дан у недељи, а унука, психотерапеут је рекла да ради 50 сати недељно.
Кејнсов аргумент за 15-часовну радну недељу је био да људи временом постају продуктивнији, захваљујући машинама и технологији и новим идејама. Сат рада производи све више и више ствари. Мислио је да ћемо једноставно одлучити да радимо мање.
Нажалост, јасно је да се до 2030. Кејнсова предвиђања неће обистинити. Ипак, има разлога за оптимизам.
Првi озбиљан пројекат на ову тему реализовала је новозеландска консултантска фирма „Perpetual Guardian”. У новембру 2018. оснивач компаније Ендрју Барнс донео је одлуку да његових 240 запослених ради четири дана у недељи, за исту плату коју су примали за петодневну радну недељу. Запослени су тако уместо 37,5 сати радили 30 сати. Пројекат је подржао Универзитет у Окланду. Да ствари иду у добром смеру Барнсу је било јасно већ после два месеца, после пола године је знао да ће пројекат прерасти у редовно стање, јер се испоставило да је продуктивност скочила за 20 одсто, а да је 86 одсто запослених изјавило да је срећније него што је било пре 1. новембра 2018. До тада је задовољно постојећим стањем било 56 одсто Бернсових радника.
Резултати новозеландског експеримента су обишли свет (о њему је писао и наш лист) а Бернс је упорно, и успешно, свој модел промовисао широм планете. У његовом пионирском подухвату помогла му је и невладина организација „4 Day Week Global“ (4DWG). За пет година њихов модел „100-80-100“ (сто одсто плата – 80 одсто рада – 100 одсто учинак) прихватило је више до 1.200 компанија широм света.
Резултати експеримената са краћом радном недељом који су спроведени током протеклих 18 месеци у САД-у, Канади, Великој Британији, Ирској, потврдили су ранија искуства компанија из Новог Зеленда и Аустралије. У новим пројектима учествовале су компаније из различитих области, од непрофитних организација, преко дизајнерских агенција, до индустријских постројења.
„Резултати су позитивни у свим аспектима и показују да не стоји забринутост да су претходни успеси били тренутни резултат новине и да се дугорочно не би могли одржати“, пише у најновијем извештају 4DWG. „Они показују још јаче позитивне трендове у пословним добробитима, али и добробитима за здравље и осећају благостања, као и утицаја на околину и зато пружају чврст темељ за широко усвајање четвородневне радне недеље“.
Припрема Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању