Упркос повећаним трошкова живота и сукобима широм света, мање људи у односу на оцену 2023. године, каже да је 2024. била лоша. Две трећине сматра да је 2024. била лоша за њихову земљу, што је најнижи постотак од 2019.
Међутим, позитивна очекивања од нове године тек треба да се врате на нивое пре пандемије ковида 19. Седам од десет (71 одсто) каже да су оптимисти да ће 2025. бити боља од 2024, што је испод нивоа позитивности који је виђен пре 2019.
Ово су у најкраћем резултати анкете у 33 земље (Србија није укључена) коју је спровео Ипсос, међународна компанија за истраживање тржишта и консалтинг са седиштем у Паризу, у периоду од 25. октобра до 8. новембра, на својој онлајн платформи Global Advisor.
Европљани су песимисти када је реч о расту глобалне економије, кажу резултати анкете. Док на глобалном нивоу већина људи верује да ће економија бити јача него претходних година, у Европи много више грађана него прошле године сумњичаво врти главом када је реч о економским изгледима њихових земаља .
Људи очекују већу регулацију технолошке индустрије. Још 2021, када је Испос последњи пут поставио ово питање, 38 одсто је очекивало да ће њихова влада увести строга правила за велике технолошке компаније, 2024. ова очекивања су порасла на 47 одсто.
Мање људи мисли да ће бити уведени строжи закони за борбу против климатских промена. Проценат оних који мисле да ће њихова влада увести озбиљније циљеве за смањење емисије угљен диоксида мањи је за 3 одсто у поређењу са прошлом годином (сада 52 одсто).
Година за нама обележена и глобалним јединством и ескалацијом тензија, оставила је свет у стању опрезног оптимизма.Олимпијске игре у Паризу пружиле су краткотрајни тренутак заједништва, али оружани сукоби, укључујући ескалацијуизраелско-палестинског рата који се прелио у Либан и упорни рат у Украјини, допринелi су осећају нелагодности.
Политички преокрет је додатно подстакао ову неизвесност, јер је значајних 80 одсто званичника у демократијама изгубило своја места на изборима широм света. Ове политичке промене, уз економску крхкост изазвану инфлацијом, несумњиво су утицале на расположење јавности.
Упркос овим изазовима, глобална економија је показала прве знаке стабилизације у последње три године, при чему је јужна Азија доживела посебно снажан раст. Технолошки развој, који за последицу има најсвеобухватнији правни оквир који је Европска унија усвојила за генеративну вештачку интелигенцију и прву комерцијалну шетњу свемиром, понудили су трачак наде, док су природне катастрофе, попут серије снажних земљотреса који су тресли јапанско полуострво Ното и широко распрострањених поплава и пожара, служиле као оштри подсетници на актуелну климатску кризу .
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању