Бура због хапшења оснивача Телеграма
МОЗАИК, ПАРИЗ

Павел Дуров (39) оснивач апликације за размену шифрираних порука Телеграм и извршни директор истоимене компаније, чије богатство је амерички магазин „Форбс“ проценио на 15,5 милијарди долара, ухапшен је у Француској и док ово пишемо налази се у притвору, који му је тужилац други пут продужио. Ухапшен је 24. августа на аеородрому Бурж у близини Париза када је својим приватним авионом долетео из Бакуа, престонице Азербејџана.

Налог за хапшење је подигнут у склопу прелиминарне истраге која је усредсређена на то што Телеграм нема модератора што омогућава необуздане криминалне активности попут преваре, трговине људима и дрогом, педофилију, насиље на интернету, организовани криминал, промовисање тероризма… Укратко, оптужен је што није предузео мере за сузбијање криминалне употребе своје платформе, а терети са за 12 кривичних дела.

Дурова апликација позиционирала се као алтернатива америчким платформама, које су критиковане због комерцијалног искоришћавања личних података корисника. Телеграм има скоро милијарду корисника и посебно је утицајан у Русији, Украјини и републикама бившег Совјетског Савеза.

Дуров је рођен у Санкт Петербургу, а Телеграм је основао с братом Николајем 2013. Пре тога је продао своју платформу ВК након што је одбио да испуни захтев званичне Москве да на њој угаси опозиционе објаве. Русију напушта 2014. године и Дубаи бира за ново седиште своје компаније.

– Радије бих да будем слободан него да примам наредбе од било кога – рекао је америчком новинару Такеру Карлсону у априлу о свом одласку из Русије и потрази за седиштем своје компаније која има централе и у Берлину, Лондону, Сингапуру и Сан Франциску.

Када је Русија покренула „специјалну војну операцију“ на Украјину у фебруару 2024. године, Телеграм је постао главни извор нефилтрираног, а понекад и експлицитног и обмањујућег садржаја када је реч о обе стране у рату и политици у позадини сукоба. Платформа је постала оно што неки аналитичари називају „виртуелним бојним пољем“ у руско-украјинском рату, које интензивно користе украјински председник Володимр Зеленски и други званичници те земље, али и Влада Русије.

С друге стране, Русија је почела да блокира Телеграм 2018. године, од момента када је Дуров одбио да поступи у складу са судским налогом да државним безбедносним службама омогући приступ шифрованим порукама својих корисника. Међутим, блокада није имала велики утицај на доступност Телеграма у Русији, али је изазвала масовне протесте у Москви и критике невладиних организација. Укинута је 2020. године.

Сада, кад је Дуров ухапшен у Француској, Москва је окренула лист. Руско Министарство спољних послова саопштило је да амбасада Русије у Паризу разјашњава ситуацију око Дурова и позвало је западне невладине организације да траже његово ослобађање. Представник Русије при међународним организацијама у Бечу, Михаил Уљанов, и неколико других руских политичара, брзо су оптужили Француску да се понаша као диктатура – исте критике с којима се Москва суочила када је постављала захтеве Дурову 2014. и покушала да забрани Телеграм четири године касније.

 

Приредила Милица Стаматовић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању