Након што је годину и по провела у скоро потпуној изолацији седамдесет метара под земљом, Беатрис Фламини је изшла из пећине у Лос Гаучосу, у јужној Шпанији и чланове свог тима и новинаре упитала: Ко купује пиво?
Фламини се бави екстремним спортовима, пењачица је и планинарка, a у пећину у Гранади ушла је 21. новембра 2021. године, одлучна да проведе 500 дана сама, издалека праћена од групе научника, како би истражили утицај изолације на људско тело и ум. Фламини је имала 48 година када је ушла у пећину, а када је из ње изашла на Велики петак (14. априла) већ је била педесетогодишњакиња.
Када је поново угледала светлост дана, Фламини је загрлила пријатеље, поразговарала са својим лекарима и сат времена одговарала на питања новинара који су је чекали на улазу у пећину. Представницима седме силе, чији број је био ограничен, рекла је да је спремна за пиће и туширање, али и да је могла дуже да остане у пећини.
– Спавала сам, или бар дремала, када су сишли по мене – каже. – Мислила сам да се нешто догодило. Рекла сам: Већ? Нема шансе. Нисам завршила своју књигу.
До тадаје већ прочитала 60 књига. Осим читања, време је проводила цртајући, вежбајући, плетући вунене шешире и снимајући се са два GoPros уређаја. Шпанска продуцентска кућа Докумалиа планира да њено искуство преточи у документарни филм.
Фламини каже да је после, отприлике, два месеца боравка у пећини изгубила појам о времену, и да је била убеђена да је под земљом остала 160 или 170 дана. На једном снимку је рекла да су пећине веома непријатељска места за људско биће и мозак, јер се не види дневна светслост и чини се као да време стоји. Ипак, своје искуство је описала као „изванредно, ненадмашно“, рекавши новинарима да ни у једном трену није помислила да притисне паник-тастер.
– У ствари, нисам ни хтела да изађем – каже и додаје да се још осећа као да је 2021. година. А док је она тиховала испод стене, десили су се велики глобални догађаји, попут избијања руско-украјинског рата или смрти краљице Елизабете Друге.
Каже да ће јој бити потребно време да се навике на неке ствари, попут боравка на сунцу и разговора са другим људима. Пред тим другим људима се појавила са широким осмехом на лицу и наочарима за сунце. Новинари су били зачуђени осмехом.
– Како бисте се осећали да имате сан и да сте га испунили? Да ли бисте изашли плачући? – одговрила им је.
Фламини је скоро 17 месеци провела у тишини и самоћи, али не без надзора. Тим научника са универзитета у Алмерији, Гранади и Мурсији одржавао је контакт с њом користећи „специјалну, ограничену“ технологију за размену порука. Снабдевали су је храном, укључујући специјалне посластице попут авокада и свежих јаја, и уклањали отпад са сабирног места на „сваких пет дефекација“.
– Остављала сам своје понуде, као боговима, а богови су ми слали храну – каже Фламини.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању