Подривена проблемима који се крећу од ограничења слободе изражавања до неповерења у легитимитет избора, од краја прошле године демократија у половина од 173 државе широм света је на силазној путањи. То тврди у свом најновијем извештају међувладина организација Међународни институт за демократију и изборе (ИДЕА) са седиштем у Стокхолму, која на основу више од сто варијабли прати стање демократије у свету од 1975.
Овај пад долази у време када се изабрани лидери суочавају са изазовима без преседана због руско-украјинског рата, нараслих трошкова живота, надолазеће глобалне рецесије и климатских промена. Број назадних земаља, оних са највећом демократском ерозијом, је на свом врхунцу и укључује и САД, које се и даље суочавају са проблемима политичке поларизације, институционалног нефункционисања и угрожавањем грађанских слобода.
Глобално гледано, број земаља које се крећу ка ауторитаризму је више него двоструко већи од броја оних које се крећу ка демократији. Јављају се забрињавајући појаве чак и у земљама чије су демократије средње или високо развијене.
Напредак је застао у свим индексима глобалног стања демократије (ГСоД) у последњих пет година. У многим случајевима њихов ниво није ништа бољи од оних који су измерени 1990. Пад глобалне демократије је последица подривања кредибилних избора, ограничавања слобода и права на интернету, разочарања младих у политичке странке, као и у недодирљиве лидере, несавладиве корупције и успона екстремно десних партија које су поларизовале политику, а самим тим и друштво.
Индекси ГСоД показују да су ауторитарни режими продубили репресију, при чему је 2021. најгора од када ИДЕА мери демократију. Више од две трећине светске популације сада живи у опадајућим демократијама или у ауторитарним и хибридним режимима.
Ипак, постоје знаци напретка. Људи се окупљају и траже своја права на иновативне начине, терајући своје владе да испуне захтеве 21. века, од бриге о деци у заједници у Азији. до репродуктивних слобода у Латинској Америци. Људи, посебно млади, се успешно организују изван традиционалних страначких сруктура, од климатских протеста до демонстрација за права староседелаца. Траже се нови устави и закони који имају за циљ да подигну права маргинализованих група. На улицама Ирана, после два месеца протеста и стотине убијених и више од петнаест хиљада затворених, углавном младих, морална полиција, због чијег деловања је једна девојка изгубила живот јер није носила хиџаб, је укинута.
– Свет се суочава са мноштвом криза, од раста трошкова живота до ризика од нуклеарне конфронтације и убрзања климатске промена. Истовремено, видимо да је глобална демократија у паду – каже Кевин Казас-Замора, генерални сектретар ИДЕА. – Никада није постајала таква хитност да демократије реагују, да покажу својим грађанима да могу да склапају нове, иновативне друштвене уговоре који ће да повезују људе, а не да их деле.
У Европи је скоро половина свих демократија – укупно 17 земаља, претрпела ерозију у последњих пет година. Мађарска и Пољска озбиљно назадују, а једина светла тачка, по ИДЕА-и, је Молдавија. По овој међународној организацији, „Србија и Турска остају укорењене у хибридности са падом у последњих пет година, посебно у вези са чистим изборима.“
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању