У бакру је гвинт
МОЗАИК, СВЕТ

Амерички инвестициони фонд „Блекрок“ и технолошки гигант „Мајкрософт“ планирају заједнички фонд од 30 милијарди долара за развој вештачке интелигенције (ВИ). Како наводи  Фајненшел тајмс (ФТ), „Блекрок“ и „Мајкрософт“ ће на овом пројекту сарађивати и са инвенстиционом компанијом Ем-Џи-Икс (MGX) коју подржавају Уједињени Арапски Емирати.

Фонд „Блекрок“ ће се фокусирати на изградњу центара података и финансирање енергетске инфраструкуре за подршку ВИ, а стручњаци  калифорнијске фирме „Нвидиа“, познате по производњи најнапреднијих полупроводника, ће такође допринети својим знањем у развоју целог пројекта.

Центри података се граде све већом брзином по целом свету, а главна финансијска директорка аустралијског рударског гиганта Би-Ејч-Пи (BHP) Вандита Пант је за ФТ недавно изјавила да ће због тог тренда глобална потражња за бакром порасти за 72 одсто до 2050. године.

– Удео центара података у светској потражњи за бакром данас износи непуних један одсто, али очекује се да ће порасти на шест до седам одсто до 2050. – објаснила је Вандита Пант.

Бакар је кључан елемент за пренос енергије и такође се користи у системима за хлађење и процесорима у центрима података. Овај метал је такође критичан минерал који је кључан за енергетску транзицију, чије су перјанице електрична возила и соларни панели. Електрична возила, на пример, користе око три до четири пута већу количину бакра у односу на типично возило са мотором са унутрашњим сагоревањем. Поред тога што се користи у овим возиилима, батеријама и кабловима за напајање, због своје високе проводљивости, бакар је и први избор за жице за брзо преношење података, које се користе за камере, сензоре, сочива.

Највећи произвођач бакра на свету је Чиле (више од пет милиона тона годишње), следе Перу, Демократска Република Конго, Кина, САД и Русија. У Србији бакар производи кинеска компанија „Зиђинг“ у Бору и руднику Чукару Пеки. Лане су произвели 240.000 тона бакра, а до 2025. планирају да производња порасте на 300.000 тона, а потом и на 450.000 тона, чиме би Србија постала највећи произвођач бакра у Европи (не рачунајући Русију, сада је то Пољска). На листи компанија највећих произвођача бакра на свету прва је чилеанска „Коделко“, кинески „Зиђинг“ је на седмом месту, а аустралијско-британски „Рио-Тинто“ на деветом.

 

Приредила Милица Стаматовић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању