Након катастрофалног пожара хотела у Карталкаји у уторак 21. јануара, у којем је живот изгубило 79 људи, комплетна јавност у Турској је потресена: породице, школе, спортски клубови и струковна удружења објављују фотографије њима драгих и познатих који су нашли смрт у хотелу у Болуу. Уједно су све гласнији и захтеви да се пронађе одговор на питање: како је уопште било могуће да страда више од трећине од 234 гостију колико их се налазило у том хотелу?
Сведоци пожара те ноћи говоре о паници и хаосу: гости су трчали кроз задимљене ходнике, а да притом и не знају куда да беже. Неки су покушали да изађу кроз прозор, чак и са једанаестог спрата хотела покушали су да импровизују некакав конопац од чаршафа. А ватрогасци никако да дођу: требало им је 45 минута док је дошло прво возило. Гости нису могли у хотелу да пронађу ни довољно приручних апарата за гашење.
Утврђено је да је пожар у хотелу „Гранд Картал“ у Болуу избио у глуво доба ноћи, у 3.21, када је четворочлани тим у кухињи, припремајући доручак, покушао да угаси запаљено врело уље водом, што је изазвало ширење пламена.
Инспектори и вештаци утврђују да ли су безбедносне мере у хотелу биле по прописима – барем тренутно важећим. Јер, то је у Турској и политика: опозициона Републиканска народна странка (ЦХП) оптужује Владу да је 2012. ублажила прописе за безбедност од пожара у хотелима.
Ту је и питање непосредне одговорности и тога ко је последњи спровео инспекцију употребљивости хотела. Градоначелник Болуа, Тању Озцан из опозиционе ЦХП кривицу сваљује на Министарство, а министар туризма Мехмет Нури Ерсој за све криви локалне ватрогасце. Ватрогасци пак говоре да нису они криви за то што није било неке ближе ватрогасне станице од које би брже могло да се стигне на место пожара.
А и кад су дошли, хотел није имао интерни систем гашења ватре у просторијама на који би ватрогасци могли само да прикључе своју цистерну. То је, наиме, обавеза за хотеле тих димензија још од 2007, али овај хотел то није имао. Иако је споља био обложен дрветом.
И опет је ту политика: турски министар туризма је (још увек), сувласник туроператора ЕТС који је препоручивао боравак у том хотелу. Да ли је министар већ само због тога требало да поднесе оставку?
Низ стручњака потпуно је сагласан с Еролом Перчином из турског Удружења архитеката и инжењера:
– Да су сви учесници озбиљно схватали своје дужности и да су се сви придржавали постојећих прописа, данас не бисмо говорили о толико жртава.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању