Спасилачки тимови из Турске и Сирије и из целог света, међу њима и из Србије, настављају трку с временом у нади да ће још неког живог извући из рушевина. Све је мање вероватно да ће свет обићи још једна вест попут ове да су спасиоци у турском граду Хајату извукли из рушевина осмогодишњег дечака Јигита Чакмака након 52 сата откад је прошлог понедељка ујутро све почело да се тресе. Или, да су у Сирији спасили бебу која је под рушевинама лежала поред мртве мајке, с њом још везана пупчаном врпцом.
Наде више нема за најмање петнаест хиљада људи који су остали под рушевинама. Сваки дан број погинулих расте за хиљаду-две. Светска здравствена организација процењује да би до 23 милиона становника Турске и Сирије могло да буде погођено земљотресима. А милион и двеста хиљада људи који су за два минута постали бескућници и десетине хиљада повређених већ су на удару новог природног непријатеља: хладних и олујних дана.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган прогласио је тромесечно ванредно стање у десет, земљотресом најтеже погођенх покрајина, на југу земље. Обилазећи погођено подручје, Ердоган је најавио да Влада има за циљ да изгради смештај у року од годину дана за све оне који су отали без дома. За прву помоћ у епицентру земљотреса у покрајини Кахраманмараш већ је постављено више од 50.000 шатора.
Последњи подаци кажу да је земљотрес сравнио око 70.000 зграда, а да је његовим последицама погођено око 13,5 милиона људи. Како извештавају западни новинари с лица места, људи су бесни јер сматрају да „порез на земљотрес“, који је Турска увела 1999. године када је у снажном потресу који је погодио северозапад земље погинуло 17.000 људи, није послужио циљу. Требало је да сакупљени порез од, како се процњује, четири и по милијарде евра буде утрошен на превентивну заштиту од катастрофа и на развој хитних и служби за ванредне ситуације. Становници града Газиантепа, шестог по броју становника у Турској, наводе како су чекали 12 сати након удара да дође иједна спасилачка екипа и да су морали сами да претражују рушевине.
– Овде нема ниједног човека, нико не помаже. Пада снег, без дома смо, без ичега, Шта да радим, где да идем? – рекао је за Ројтерс Мурат Алинак из Малатија.
Сирија, у којој су здравствени систем и инфраструктура уништени током дванаестогодишњег грађанског рата, тражи помоћ Европске уније и Сједињених Америчких Држава, које су владајућем режиму Башара ал Аасада увеле санкције, па унесрећенима прети и смрт од глади, повреда и заразних болести. И пре земљотреса, како наводе Уједињене нације, хуманитарна помоћ је била потребна за 70 одсто становништва. Сада је близу триста хиљада житеља северозападне Сирије због земљотреса присиљено да напусти своје домове и очекује се да ће велики део њих кренути избегличким стазама које су милиони њихових сународника утабали током рата у земљи.
Уз временске услове, и накнадни земљотреси су потенцијална опасност за погоршање иовако катастрофалне ситуације на терену. Према америчком Геолошком институту најмање 125 потреса јачине 4 и више Рихтерових степени догодило се откако је потрес магнитуде 7,8 погодио јужну Турску и северозападну Сирију. Иако се њихова учесталост и магнитуда смањују, накнади потреси од 5 до 6 и више степени и даље су могући и доносе ризик од додатног губитка живота и материјалног разарања и сталну претњу спасилачким тимовима и преживелима.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању