У прошли уторак ујутро свет је обишла вест да је пукла огромна брана на реци Дњепар, на њеном току кроз територију Украјине. Реч је о брани Нова Каховка, високој 30 метара широкој 3,2 километра која је саграђена далеке 1956, као једна у низу од шест каскадних на Дњепру.
Град Нова Каховка на који се једна страна истоимене бране наслањала има око 42.000 становника, налази се у Херсонској области, чији већи део, као и сам град, контролишу руске оружане снаге. За само неколико сати од пуцања бране ниво воде у Новој Каховки порастао је на 12 метара.
Вода из ове бране снабдева Кримско полуострво на југу, наводњава велики део јужне Украјине, а користи је и нуклеарна електрана (НЕ) Запорожје, највећа у Европи, на северу, за хлађење њених реактора. Како НЕ има своје акумулационо језеро за ту сврху, а и реактори су тренутно угашени, стручњаци кажу да њен рад за сада није угрожен. Али и без тога, угрожени су животи стотине хиљада људи, десетине хиљада их је већ евакуисано, животиња и уопште живог света низводно од бране. Већ се страхује да би због угинулих животиња и недостатка пијаће воде у поплављеним подручјима могла да избије и зараза.
Посматрачи, као и украјински званичници, сагласни су да би пуцање бране Нова Каховка могло да донесе највећу еколошку катастрофу Украјини после експлозије у НЕ Чернобиљ 1986. Међутим, нема сагласности око тога ко је изазвао ову, још једну катастрофу у низу, у самом по себи катастрофалном руско-украјинском сукобу. Украјинци и њихови западни савезници оптужују Русе, Руси кажу да је то украјински терористички чин. С друге стране, сателитски снимци бране пре него што се урушила показују да је већ била оштећена, односно да се њено урушавање могло и очекивата. Како год, очито је да брану – нико није бранио.
Док овај број „Илустроване“ улази у штампу, не зна се колико је живота однела вода (објављено је да се више од седам људи води као нестало), а нису ни објављене процене материјалне штете ове катастрофе.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању