Вест да је Окружни суд Дорсета осудио мигранта из Авганистана за убиство свог вршњака, британског маринца, испред продавнице сендвича у градићу Борнмуту, била би вероватно високопозиционирана само у локалним медијима – да убица нема, најблаже речено, узнемирујућу биографију. Са крвавим траговима и у Србији.
Као и многа авганистанска деца Лавангин Абдулрахимзаи је тврдио да не зна датум свог рођења. Суд је, међутим, на основу форензичке истраге зуба, утврдио да је рођен отприлике само неколико недеља након што је шеф Ал-Каиде Осама бин Ладен организовао терористичке нападе у Америци 11. септембра 2001. године.
Абдулрахимзаи је рекао да је имао четири или пет година када су његове родитеље убили талибани у провинцији Лагман на истоку Авганистана, „јер су сумњали да су у дослуху са америчким снагама“, које су недалеко од куће његових родитеља имали базу. У тренутку када су талибани поставили бомбе у његову кућу он је био код ујака, а кад се вратио талибани су га ухватили. Додао је да су га мучили и 2015. оставили поред пута да умре, али да је ујак успео да га прокријумчари из Авганистана, па је он сам преко Пакистана и Ирана, и даље према Европи, стигао до Србије где су му узети отисци прстију, као што је и исто учињено и неколико недеља касније у Норвешкој.
У јулу 2016, користећи једно од многих лажних имена, попут Хуан Јасин, стигао је у Трст, а тај податак је забележен, јер му је и тамо полиција узела отиске прстију. У фебруару следеће године је у Италији за два дела у вези са дрогом осуђен на условну казну.
У јуну је у Србији по други пут. У ноћи између 31. јула и 1. августа Абдулрахимзаи пуца из пушке на двојицу Авганистанаца у шупи близу аутопута у селу Добринци, општина Рума. Повод је била, како пишу британски медији, свађа око кријумчарења људи, а Лавангинови меци су били смртоносни за његове земљаке. Са места злочина бежи таксијем. Србија за њим расписује потерницу, а он је у октобру 2018. поново на норвешком тлу, где годину дана касније подноси захтев за азил и бива одбијен.
Само неколико недеља по одбијању азила путује без пратње трајектом из Шербура у Француској до Пула у Дорсету. По доласку у британску луку, званичницима каже да има само 14 година и тражи азил.
Почетком 2020. смештен је у искусну хранитељску породицу у Борнмуту. У почетку тих и без знања енгелског језика, касније почиње да похађа школу у локалној заједници. Тада настају први проблеми. Убица који глуми голобрадог тинејџера престрашује девојчице из школе шаљући им непристојне селфије, док дечаке пребија.
У међувремену, Абдулрахимзаију се у Србији у одсуству суди за двоструко убиство и бива осуђен на 20 година затвора. Док се овде изриче казна, британска хранитељица током куповине са младим Авганистанцем примећује да он има нож и одмах алармира социјалну службу. Социјални радници контактирају полицију, која са момком, за кога ни хранитељка ни они не знају да је већ осуђени убица, само разговарају.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издањ