Лиз Трас (47) је нова председница Конзервативне странке и нова премијерка Велике Британије. До те позиције бивша министарка спољних послова у кабинету Бориса Џонсона је стигла пошто је на страначким изборима победила колегу из Владе, бившег министра финансија Ришија Сунака. Трас је тако постала трећа британска премијерка. Претходнице су јој биле Маргарет Тачер која је на тој позицији била од 1979. до 1990. и с којом Трас (не)оправдано већ упоређују, називајући је новом челичном лејди, као и Тереза Меј чији је мандат окончан после три године, у јулу 2019. године.
Британска јавност, опхрвана економским недаћама, бар тако кажу анкете, није срећна због новог станара на чувеној адреси Даунинг стрит 10. Тако према августовској анкети YouGova, већина британских грађана (52 одсто) већ сматра да ће Трас бити „лоша“ чак „ужасна“ премијерка, док је 43 одсто испитаника рекло да уопште не вереју да ће се она успешно носити са проблемима раста трошкова живота.
Трас је пре страначких избора у разговору за Би-Би-Си обећала, без конкретних детаља, да ће већ у првој недељи свог премијерског мандата представити план за сузбијање незапамћеног раста цена енергије и уопште за нормални живот потребних роба, које су само делимично последица рата у Украјини и руског завртања гасних цеви. Такође је обећала да ће најдуже за месец дана представити свеобухватан план за смањење пореза и за покретање британске економије.
Нову председницу Владе прати репутација амбициозног, често без скрупула, опртунисте. Потиче из левичарске породице и у младости је прво била чланица партије центра Либералних демократа. Тада је заговарала либералне ставове, од легализације марихуане до укидања монархије. На студијама на Оксфорду ( у истоименом граду је и рођена) ипак се придружила конзервативцима и после неколико година рада у приватном сектору за нафтног гиганра „Шел“ и телекомуникациону компанију „Кејбл енд Вајерлес“, поново се активира у
политичким водама. У споменутим компанијама је радила као рачуновођа и удала се за колегу рачуновођу Хјуа О’ Лирија 2000. године. Имају две ћерке, Франсис (16) и Либерти (13).
Политички успон није био ни брз, ни лак. Постала је представник округа Југозападни Норфолк на истоку Енглеске 2010, преживевши пре тога ванбрачну аферу са послаником конзервативне странке Марком Филдом, која је умало није коштала номинације за ту функцију. Од 2012. је обављала неколико министарских и других дужности у образовању, финансијама и правосуђу.
Када је 2016. такозвани Брегзит снажно закуцао на врата Уједињеног Краљевства, Трас је опет окренула, што би ми рекли, ћурак наопако.
У кампањи за референдум је активно учествовала у акцијама покрета „Римејн“ који се борио да земља остане у Европској унији. Тада је њен претходник и донедавни шеф Џонсон, био један од главних заговорника Брегзита. Када су на референдуму брегзитовци извојевали победу, Трас је брзо променила табор и постала једна од највећих присталица Брегзита. Када је Британија изашла из ЕУ, Џонсон је Трасову задужио за преговоре о новим споразумима о слободној трговини, а прошле године је именовао за министарку спољних послова.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању