За експеримент који је почео 1. јуна пријавило се више од два милиона људи, а у њему ће учествовати само 122 одабраних. Толику заинтересованост објашњава циљ експеримента: да се истраже ефекти безусловног основног дохотка. Наиме, учесници експеримента ће у наредне три године месечно добијати основни доходак, као код нас што је чувени „минималац“, од 1.200 евра.
Учесници нису морали да доказују да имају било какву потребу за новцем, а током експеримента смеју да раде шта желе и колико желе. Такође, немају никаве обавезе према финансијерима експеримента, изузев што, што како пише на веб-страници пројекта а преноси „Дојче Веле“, „морају да попуне седам онлајн-упитника у року од три године колико траје истраживање“. Још 1.380 насумично изабраних ће испуњавати упитнике сваких шест месеци, али они не примају 1.200 евра месечно већ само накнаду за време утрошено за попуњавање тих образаца.
Пројекат је покренуло непрофитно удружење из Берлина „Мој основни доходак“, а 5,2 милиона евра колико је потребно за његову реализацију (сваки учесник ће добити укупно 43.200 евра и на тај новац неће плаћати порез) обезбедило је око 150.000 приватних донатора. Чланови овог удружења су уверени да би безусловна исплата новца свим грађанима решила многе проблеме данашњег друштва. Сматрају да људи постају слободнији, креативнији и срећнији, ако не морају да брину како да зараде довољно новца да би преживели.
„Желимо да знамо“, мото је овог пројекта.
– Тестираћемо шта људи раде када су материјално обезбеђени три године. Да ли ће да троше тај новац или да стварају финансијске резерве? Да ли ће да престану да раде или ће да раде мање? Да ли ће постати друштвено ангажованији, да ли ће више да донирају? – каже шеф студије Јирген Шуп, са Немачког института за економска истраживања и додаје: – Можда ће примаоци плате бити храбрији у одлукама, на пример о покретању сопственог бизниса или промени посла.
Расправа о безусловном основном дохотку годинама је била крајње идеолошка и сводила се на питање: шта људи раде кад не морају да раде? Критичари идеје о ‘лебу без мотике сматрају да је то утопија левичара који фантазирају и који желе да ленчаре на штету заједнице.
Јирген Шуп признаје да истраживање неће решити сва питања у вези са безусловним „минималцем“. Ипак, радује се одговорима на кључно питање: Шта новац ради с људима?
– То је узбудљиво научно питање за које нема поузданих студија нигде у свету – каже.
Припремила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању