EKOLOGIJA, VODA
Može li se žeđ ugasiti novcem?

Klimatske promene, suše, rast stanovništva i zagađenje, verovatno, će dovesti do toga da nestašica vode i njena cena postanu vruće teme u godinama koje dolaze. Definitivno ćemo pratiti kako se razvija trgovanje ovim novim vodnim „fjučersom“, rekao je direktor i analitičar RBC-a „Kapital marketsa“ Din Draj.

Trgovanje vodom je počelo fjučersima kalifornijske vode, saopštila je u decembru najveća svetska berza finansijskih derivata – CME grupa. „Blumberg“ je, prenoseći ovu vest, podsetio da bi prirodni resursi neophodni za život mogli presušiti, i u bukvalnom i u prenosnom smislu, u većem delu sveta. Poljoprivrednici i lokalne samouprave sada su, kako navode, u mogućnosti da se zaštite tako što će ulagati u dostupnost vode u Kaliforniji, koja je u Americi najveće poljoprivredno tržište, a peta privreda u svetu.

Kalifornijsko tržište vode vredno je više od 1,1 milijardi dolara, a dolazak ovog ključnog i najvažnijeg prirodnog resursa na berzu omogućiće, tvrde upućeni, bolje upravljanje budućim rizicima vezanim za vodu. Inače, cena vode u samoj Kaliforniji udvostručila se tokom 2020, a prvi finansijski ugovori ove vrste u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) objavljeni su u septembru, u vreme kada su vrućine i požari harali zapadnom obalom zemlje i kada je Kalifornija izlazila iz osmogodišnje suše.

Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), procenjuje se da bi u narednih nekoliko godina dve trećine naše planete moglo da oseti nestašicu vode, što bi, opet, moglo da dovede do migracija epskih razmera. Već dugo godina UN upozoravaju da klimatske promene, koje je prouzrokovao čovek svojom bahatošću prema prirodi, dovode do ozbiljnih suša i sve većih poplava, što čini da je i za najveće stručnjake situacija oko dostupnosti vode u budućnosti – gotovo nepredvidiva. Oskudica vode je, naravno povezana i sa preteranom industrijskom i ljudskom potrošnjom.

U Kaliforniji, konkretno, akutna sušna sezona protezala se od decembra 2011. do marta pretprošle godine, pokazuju podaci američkog monitoringa suše. Najteži efekti ove klimatske nepogode bili su u julu 2014. godine, kada je 58 odsto državnog zemljišta pretrpelo „ekstremnu sušu“, što je dovelo do gubitaka useva i pašnjaka, kao i do drugih vanrednih situacija.

 

Priredila S. Lazarević

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju