Рачуна се да у свету има око 2, 5 милиона, а у Србији око седам хиљада оболелих од МС-а. у з адекватну терапију, они имају велике шансе да живе и раде потпуно нормално. На недавној конференцији посвећеној овом обољењу, уз помоћ виртуелне технологије, сви присутни су могли да се на кратко нађу „у кожи“ оболелих.
Хронично обољење централног нервног система које карактерише процес губитка беле супстанце, мијелина (саставног дела нервног ткива) у кичменој мождини и мозгу, може се јавити у било ком добу, али најчешће погађа млађе, радно способне људе од 20 до 40 година. Мултипла склероза веома је варијабилна, од благе укочености и отежаног ходања, до тешког инвалидитета. Симптоми болести испољавају се индивидуално, али то су најчешће: слабост, замор, спазам мишића, дрхтање, некоординација, депресија, нејасан говор, проблеми с равнотежом, видом, бубрезима, бешиком, памћењем и мисаоним током, а могућа је и комплетна парализа. Обично се јављају и нестају неочекивано тако да је и ток болести врло непредвидив, од фазе смиривања (без симптома) до фазе погоршања болести.
Дијагнозу ове болести није лако поставити на основу клиничке слике и симптома, али се путем магнетне резонанце могу открити карактеристичне повреде у мозгу. Доктори морају наћи доказе за најмање две повреде на различитим местима централног нервног система, али постоје и случајеви када је дијагноза МС-а потврђена, а да саме повреде нису видљиве. У Српској академији наука и уметности, 18. маја, академик професор др Владимир Костић, председник САНУ, отворио је Међународну конференцију „Мултипла склероза у фокусу“. Госте су поздравили проф. др Јелена Друловић, неуролог КЦС-а, проф. др Мехо Махмутовић, државни секретар Министарства здравља и пуковник, и професор др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије, који је за мултиплу склерозу рекао да је „велики имитатор“ јер клиничко испољавање те болести може да личи на свако неуролошко обољење, што може да створи забуну.
Симулатор симптома
Мултипла склероза је болест код које, још увек, не постоји потпуно излечење, али се са адекватном терапијом могу отклонити симптоми и знатно побољшати квалитет живота. Како би се помогло оболелима, потребно је да се њихов проблем што боље разуме. Због тога су на Конференцији путем виртуелне технологије, политичари, посланици и представници медија имали прилику да се на кратко нађу „у кожи“ оболелих.
Наставак можете прочитати у броју 3097.