Изложба „Less Sound(less)“ уметника Драгана Војводића отворена је у Салону Музеја савремене уметности у Београду, и на њој су представљени радови различитих медија, настали у последњих двадесетак година, који се директно или индиректно баве звуком, носачима звука, продукцијом или одсуством звука, али и звуком као перформативним и концептуалним исказом. Кустос изложбе је Мирослав Карић.
Присутан још у првим реализованим видео-радовима и изведеним перформансима, феномен звука – музика, звучни наратив, исказ, звук као субјективна, психолошка и филозофска категорија, као носилац информације, говор, енергија, физичко присуство, бука или одсуство звука – чини један од кључних сегмената мултимедијалне уметничке праксе Драгана Војводића.
Отварајући простор у којем аудитивно спаја, преплиће или конфронтира са визуелним, Војводић неретко реферише на ауторе попут Казимира Маљевича, Џона Кејџа, Марсела Дишана и Јосефа Кошута, чије уметничке поступке и системе мишљења користи као полазишта за преиспитивање граница самог медија и значења уметничког дела. У дијалогу између историјског наслеђа и личног искуства уметник преиспитује појмове идентитета, сећања и континуитета, увезујући их у наративе о животним и уметничким контекстима данашњице.
Инсталације и објекти, чије елементе чине Војводићева колекција грамофонских плоча и омота, видео и аудио радови у којима се сонични пејзаж обликује у распону од дисторзираних ефеката и амбијенталних шумова до неартикулисане гласовне буке, какофоније говора и мелодија, као и у свему томе интенционална тишина галеријског простора, уводе посматрача у уметниково јединствено промишљање феномена звука као перцептивног, естетског и културолошког искуства. У Војводићевом случају, та искуства су формирана кроз супкултурни живот у Сарајеву осамдесетих година, прекинуту младост и доживљај егзила, кроз генерацијски крик оних који на овдашњим просторима нису дочекали бољи живот, проистичући такође из честих путовања и географских измештања: леденог хука скандинавских предела, сабласне акустике крајолика Фукушиме, свакодневице париских улица обележене жамором кафеа и протестима мигрантских заједница.
Драган Војводић (1965, Кула) студије започиње на Академији ликовних умјетности у Сарајеву, а дипломира на Академији уметности у Новом Саду. Излагао је на бројним самосталним и групним изложбама у Србији и иностранству. Учесник је резиденцијалних и истраживачких програма на Гренланду, у Норвешкој, Шведској, Финској, Јапану, САД, Русији, Естонији, Шпанији, Португалу, Француској…
Изложба ће бити отворена до 6. јула 2026.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању